Spavala sam. Ali nisam... osjećaj je bio čudan. Pokušala sam spavati no nije mi baš išlo zato jer je nešto u mraku šuškalo.
-K..k..Ko je tamo? -pitala sam ne razmišljajući da bi mogla probuditi ostale u sobi.
-A... ne spavaš... drago mi je.
-Oh , ti si. Dođi ovamo, sjedni do mene -rekla sam s olakšanjem.
-Ma došla sam te viditi kako si. Rekla mi je Lothy da ti nije baš dobro pa sam svrtila, mislim neko je gluho doba , ali...
- Ma u redu je nego zašto si došla?
-Pa imam ti nešto važno za reći. Došla bi i ovako i onako , ali sad me šalje tvoja mama.
-Mislim da se radi o nečem ozbiljnom, jeli?
-Pa tako nekako. Znaš, tvoja mama mi je rekla da ti sada to kažem jer je sada pravi trenutak. Svi koji se rode u čistokrvnoj čarobnjačkoj obitelji imaju neke predispozicije za nešto. E sad... ti i Brooke ,kada ste se rodile ,dobile ste te predispozicije. Vaša je mogućnost da kada se udružite imate moć da se rješite svih postojećih problema. Ne sada kao najmanja ocjena ili tako... (nato sam se nasmijala)... nego da se kao, što ti je sada potrebno, riješite Changice. Pratiš me?
-Naravno ,da.
-Super. Možemo nastaviti onda. Problem je da vam za to treba bilo što sa Changice da bi ste mogle izvesti kletvu. Možeš li to?
-Sve samo da je se rješim. Samo nešto mi nije jasno. Zašto mi tj. nam ,to prije nije rečeno?
-Pa zato da vas ne zamara a i niste male takvih problema da vam to bude potrebno. Jedino što kletva prepoznaje kada je stvarno potrebna a kada nije. U slučaju da je zlouporabite, kletva će biti okrenuta na vas dvije. Zato morate biti jako usredotočene i morate razmisliti dali biste to nešto mogle riješiti bez kletve. Jasno?
-Da... samo to sve treba objasniti Brooke.
-Ma sve je riješeno. Već sam joj rekla.
-Ma pametna si ti.
-Pa i jesam.
Obje smo se nasmijale i tada sam ju pozdravila i zahvalila.
-Laku noć Ivy!
-Noć -odvratila sam joj.
Nisam mogla uopće spavati te noći. Razmišljala sam o tome i razmišljala što Jade i svi ostali imaju kao kletvu... Nisam spavala. Jutro sam dočekala u mislima. Madame Pomfrey je rekla :
-Ajmo! Spremaj se! Ideš van iz bolnice. Zdrava si.
-Hvala vam ,napokon. -rekla sam ne očekujći tako brz oporavak. Po mene su došle Brooke ,Jade i Hermiona.
-Bok cure! Idem napokon!
-Da. Falila si nam. Bilo je prazno bez tebe. -rekla je Jade.
Tada mi je sestra prišla i šapnula :
-Jeli ti rekla?
-Je ,je. Ne brini. Sve znam. Cool jel' da?
-Aha ,samo šteta što to nismo ranije znale.
-Da. Nego kako si ti?
-Super samo nikada ovo neću oprostiti Cho. Nikada.
-Nebi ni ja -rekla je
-Idemo sada tamo ,što šapćete u društvu, to nije prisojno. -rekla je Hremiona s dozom humora a nas dvije smo se samo nasmijale dodavajući da ćemo sad prestati čavrljati.
Sva sretna što idem vani iz bolnice nisam niti razmišljala da me čekaju ČAS-ovi i učenje. Puno sam propustila iako me nije bilo samo jedan tjedan. Vratila sam svoje stvari u spavaonicu i otišla sama do Hagrida.
-Hagride?!?
-Daaaaa!
-Ivy je ,otvori!
-O ti si -otvorio je vrata -Vratila si se -digao me i poljubio
-Da ,jesam. A ti? Kako si?
-Ja ko ja. Dobro. A nešto ti treba kad si došla sama.
-Pa zapravo i da.
-Reci.
-Hagride ,treba mi velika usluga.Naime ja se pokušavam rješiti Cho jer me opsjeda a i nisam baš sigurna dali ja to mogu pa bi ,da ako je moguće, ti pomogneš nekim savjetom jer u tvoj savjet stvarno vjerujem.
-Jade ti je rekla??? Da pa naravno, nisam sigurna kako će djelovati ali mi se činilo da bi moglo djelovati jer ako tako kaže moja mama...
- OK. Nešto čemo probati napraviti pa ako bude djlovalo aleluja. I da još samo nešto, nemoj baš sama lutati hodnicima , jasno....
-Naravno!!!- odvatila sam odlučno i spremno...
Išla sam hodnikom i počela me hvatati jeza... Čudni krikovi i tiho došaptavanje... Učinilo mi se da traje vječno... Sve dok se iza ugla nije pojavio Cedric... Počela sam slabjeti i sve mi je više bilo stalo da se ja i Brooke moja seka udružimo i jednom zauvijek dokrajčuimo ono što je davno pčeto...Meni se činilo viječno ali i nje tako dugo trajalo...Zapitala sam se dli je ona noćna posjeta još što govorila...
Samo da se zahvalim Jade jer e ona zahvalna za ovaj postek i moju inspiraciju da ga napišem...
tnx...i komajte bar 4 komića kad dolazite...Ciao slj. post prekosutra već sam ga napisala ali ga nisam završila...
Post je objavljen 02.11.2007. u 23:36 sati.