Evo moran reć da san već par dana totalno u banani..NEMA SMISLA OVAJ ŽIVOT! Zašto? Da čovik se rodi, ima kako-tako djetinjstvo, onda uđe u svit odraslih..i dođe pred probleme, kasnije gura život s tim, javljaju se iznova problemi, jedan za drugim, a čovik ima ulogu idiota koji se mora nosit s tim i tražit rišenja kako bi se uspija rišit svega šta ga muči…
Razlog toga šta san u golemoj banani- je ljubav…iako edo piva ono..''ljubav, ljubav je smisao života.'', al' dal' je smisao i patiti toliko ako je ljubav ta koja zadaje tol'ke muke…najviše me sjebalo to šta se desilo meni dragoj prijateljici! To ne bi poželila nikome, ni najgorem neprijatelju..voli ona jednog lika, a voli on nju! Izgleda lipo a? e tako se čini ali nikako nije dobro, jer iako oni se vole, on se ženi drugom, uzrok je nepotrebno objašnjavat zašto dolazi do vinčanja, ali je sve sjebano i zapetljano da gore ne može..i tako ja nju tješim, slušan kako plače, i gledan kako više cura ne liči na sebe, slušam nju kako mi govori njegove riči upućene njoj….''znaš, ti si jednina za koju vridi živit i umrit, jednina koju sam volio i još volin, ne, nismo mi to sjebali između nas, nego ja, ja san idiot koji je to napravio, jer da smo mi bili, preksutra bi nas dvoje bili prid oltarom a ne ja s tom drugom..''- to je ukratko šta joj je reka lik.. (lik je totalno sjeban i bolje mu je da me ne ne sritne nikad a kamoli upoznaj) kad san to čula, ne, ne mogu opisat kakav se osićaj javio u meni, samo su suze krenile, jedna za drugom…ne svaćan te muške idiote???koji je vama klinac da se tako pati zbog vas??ja san koma, koma..taj osjećaj je kao da si odjednom osta sam na svitu, nemaš nikoga, drugi ti ne trebaju, nisu ti sad potrebni..ne vidiš razloga za dalje, čemu..kad si izgubio ono što si jednino volija i ništa osim toga nisi triba? Razmišljaš o najgorem…kako se što prije rišit ti muka koje te izjedaju i zbog kojih nemaš snage..kako zaboravit, kako prebolit, kako ponovo volit, kako se maknit što dalje od ljudi i svita…kako otić na ono misto di češ bit sam i u svojim snovima, di će za tebe postojat možda neki bolji ljudi, ljubav, bolji svit…upravo o tome najgorem je i moja prijateljica pomišljala, ali malo sam je razbistrila, uvik virujen da od svih crni i mutni stavri koje ti se dešavaju u životu uvik postoji bar jedna svitla i lipa koju još triba doživit a onda tek otić..možda je ovo sve zadnje šta san rekla konrtadiktorno onome što jesan , pošto san ja pesimist, nekad i teški pesimist…ali to je jedino u šta virujen da je pozitivno… ovaj post san posvetila svojoj dragoj i voljenoj prijateljici M. s kojom mogu samo suosjećat i pokušat je shvatit kolko god je moguće..i zato M. budi jaka, jer ti to možeš i znaš…znan da je teško ali ti češ to uspit jer si osoba jedina koju znan kao takvu…volin te! I zapamti ove stihove…
…I sve ću preživit
Na sve san friži spreman
A moran se mirit
Šta te nema….
Post je objavljen 02.11.2007. u 20:44 sati.