Uf,pročitala sam Harry Pottera i Darove Smrti...Plakala sam kad je umro Dobby,Hedviga,Fred,Lupin i Tonks.Kad se išao ubit i kad je bio u Snapeovim sjećanjima.To je bilo ili sam pratila da plačem ili su se jednostavno slijevale.Sljedeći dan mi je srce bilo kao slomljeno,krhko.Kad sam pročitala na engleskom onda sam se danima osjećala tupo,bezvoljno i ništa mi nije bilo zanimljivo.A tako sam bila uzbuđena dok sam čitala.ljedeći dan dok sam gledala Grad anđela sam počela(kad je padao)plakati,jecat.I to jako.I još mi je to bilo smiješno pa sam bila na pola puta(smijanje i plakanje).Stvarno mi je srce slomljeno,krhko.Mogu lako zaplakat ali se susdržim.Bože, stvarno užasno.Nije čudo što je i Rowlingica plakala i ja mislim da se i napila.AH,ma idem ja.Bok!
Post je objavljen 02.11.2007. u 19:14 sati.