Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/nimphadoratonks

Marketing

1. Magija počinje


Get my banner code or make your own flash banner

***

Sunce je sijalo svom snagom. Bilo je 9:00 sati.
"Tonks! Ustaj! Moraš se spremiti!" derala se mama, dok se odozgo čulo kuhanje jaja. Sišla sam. Mama se zavalila u mekani, udobni crveni naslonjač od santa i čitala Dnevni Prorok .
"Što li sada pišu?" upitala sam sarkastično. Mama nije izvadila nos iz novina, a kamoli nešto odgovorila. Malo sam se približila te promotrila naslovnicu. Belikim crnim, debelim slovima pisalo je:

Alian Tonks - Istine i laži njegova života -str. 14.
Smjesta sam iščupala mami novine iz ruke na što je zajecala no nije se baš niti bunila. Brzinski sam listala novine tražeći 14. stranicu. Pogledala sam u desnom kutu gore ko je napisao članak, Rita Skeeter. Odma sam zabacila novine mammi natrag u krilo. Nimalo me nije zanimalo što ta glupača misli o mojem pokojnome ocu.
"Tonks! Znam da..." poče mama no nije stigla a već sam joj proturječila
"Ne neznaš!" nisam više mogla govoriti niti najjednostavnije rjieči. Ponovno sam briznula u plač te otrčala uz stepenice u svoju sobu.

***

Nakon nekoga vremena uspijela sam se primiriti te sam se vratila u dnevni boravak. Mama je već bila na pragu a do nje kovčezi.
"Hajde! Da nezakasnimo na Hogwarst Express!" nisam ništa komentirala, samo sam se stala do nje, uzele kovčeg te ga počela vući do auta. Otvorila sam gepek, ubacila kovčeg od tri tone te zalupila vratima. Vozikale smo se vijugavim ulicama Londona te napokon došle do perona.
"Hajde!" reče mi majka kada sam gledala u zid između 9 i 10 perona. Zatrčala sam se sa kolicima, a mama odma poslije mene. Tamo sam naišla na Sandy, Avy te Kiku i Lexy. Sve smo se pozdravile.
"Di je Akty?" upitala sam nakon nekoga vremena kada sam shvatila kako nam fali Akta. Sve četiri slegnule su ramenima. Ušle smo u Hoggy. Tražile smo prazan odjeljak, nije takvoga bilo, samo je jedan bio u kojem su bila četvorica glupih, slatkih dečkiju. Bili su to Sirius, James i Mile.
"Amo mačkice unutra!" rekao je James koji se već zabuljio u Sandy, a ona je samo pocrvenila. Sve četiri smo ušle. Sirius se počeo jako primjećujuće upucavati Avy koja je poput Sandy pocrvenjela do korijena kose. Vrata odjeljka su se otvorila. Na njima su stajala još trojica. Oliver, Lupin i Lee. Sva trojca su se smjestila pri čemu je Lee namignuo Lexy, a to je bio razlog pada Lexy u sedmo nebo. Lupin se sjeo nasuprot mene. Počeli smo pričati o Hoggyu i tako, Kika nije micala pogle sa Wooda, dok je Sandy na svaku Jamesovu šalu bi se neprestano smijala da nema kraja. Već smo se bližili Hoggyu a Akte još nije bilo. Kao da smo tek ušli i dalje smo neprekidno pričali dok je puni mjesec zasjao, a ogromne zvijezde poput dijamante njega okružile. Došli smo u selo Hogseamed. Bilo je potpuno napušteno, a Hagrida nije bilo sa svjetiljkom da nam pokaže put. Svi smo se začudili. Odjednom se kao iz zraka pred nama dočaraše prilike koje su bile skrivene pod crnim kukuljicama.
"SMRTONOŠE!" zaurla neka prilika iz daljine.
"Sandy!" zaurlao je James te primio Sandy oko ruku okrenuvši joj pritom leđa, bio je to stav "Samo - probajte - njoj nešto - napraviti ". Sirus je isukao štapić i stao ispred Avy kojoj je lice pobjedilo, isto su učinili i Lee i Oliver. Dok je Mile tragao za Aktom ( Mile i Akta hodaju ). Koje i dalje nije bilo. Ja sam se okrenula da jepotražim, a zatim čula glasni vrisak:
"Tonks! Pazi!" okrenula sam se. Crveni mlaz svjetlosti jurio je točno na mene, samo sam pokrila lice objema rukama, niti se sagnuvši, kao da čekam smrt, iako je bilo crveni mlaz.

***


Post je objavljen 02.11.2007. u 18:25 sati.