Ponekad plačem dok ležim u mraku svoje sobe...
Pa se to ponekad pretvori u ČESTO...
Pa se to često pretvori u SVAKI DAN...
I tako dan za danom..
Dan...dan...
I dan za danom...
Ponekad ima razloga,a ponekad izmislim razlog.
Ponekad boli,ali sada je to samo postala navika.
I dan za danom...
Dan za danom...
Više ne boli...
Otupjela sam od sveg toga.
Ne osjećam više ništa.
Ne boli me više ništa.
I ne možeš me povrijediti.
Da li je to nirvana?
Post je objavljen 02.11.2007. u 17:42 sati.