Firma otvorila kesu i poslala sve djelatnike na sistematski. Nisam bio na sistematskom valjda od osnovne škole ili kad god se već ide. Držim se ja one naše stare..kad zaboli malo pričekaj..kad jako zaboli onda se natrpaj lijekovima..kad ne možeš izdržat odi do doktora.
Uglavnom sve je započelo vađenjem krvi par dana prije samog odlaska u kliniku (neće biti reklame).
Predmetna klinika je privatna tako da je provedeno vrijeme bilo ugodno (čitaj: svira muzikica, ne smrdi...). Jedino nije bilo zanimljive ekipe koju nađeš samo u javnim bolnicama. Al što je tu je.
Po ulasku u kliniku uručen mi je nalaz krvi i raspored "obilaska" klinike. Poseban je gušt sam sebi tumačiti krvnu sliku. Pored brojeva stoji oznaka da li ste iznad ili ispod određene granice trombocita, leukocita, kolesterola, bla bla bla...Prvu dijagnozu sam tako postavio nakon 5minuta. Dao sam si još godinu dana života i nisam bio zadovoljan.
Još se nisam ni pomirio sa samo-dijagnozom a bio sam na redu za EKG. Zgodna sestra me prikopčala na makinu i snimala rad srca. Ja sam samo trebao disati i povremeno uzdisati. Isprintala mi je rezultate i otpravila me na ultrazvuk. Na ultrazvuku uvijek čekate, pogotovo ako je ispred vas žena. Čekajući svoj red opet sam se bacio na samo-dijagnoziranje EKGa. Gledam grafikon rada srce i sve se čini ok. No onda sam ugledao kako masnim slovima piše "EKG abnormal"...moju prijašnju dijagnozu sam skresao za još par mjeseci. Ultrazvuk je prošao dobro (barem nešto), teta me pohvalila kako imam krasne bubrege i ostale organe. Nisam joj ništa rekao za srce...abnormal!!!
Sljedeći je bio vid. Sva slova sam vidio...lijevo...desno...oko...vid savršen. Inače bi se veselio ali me onaj EKG presjekao.
Zadnja postaja je bio internist. Već su kružile priče da on dešifrira sve obavljene pretrage i daje konačnu riječ. Napokon sam dolazio kod nekoga ravnog mojim dijagnostičkim sposobnostima. Očekivao sam potvrdu mojih prognoza i stisak ruke iz sažaljenja.
Nakon 10ak minuta čekanja (da, kod privatnika nema čekanja....bljak...volim čekati) pozvan sam. Doktorica (ipak nije bio on) me je slušala kako dišem, malo kvrcala po koljenima, malo pipala (ipak sam se sredio za odlazak na sistematski) i na kraju počela kopati po nalazima.
Prvo krv...sve ok. Te stvari koje su mi bile preko granice i nisu tako bitne koliko sam ja mislio.
I na kraju srce. Razvukla ona papire...sve nešto okreće..čita...jasno meni da mi ne želi reći da sam gotov. Kad ono...kaže ona meni da EKG tu i tamo poludi i da piše svašta...da crta dobro, al piše ludosti. Ja gotov...preznojio se tri puta. Ipak ću poživjeti. Prokleti privatnici, ni kod njih sve ne šljaka. Prvo te prepadnu onda smire. Valjda da odeš zadovoljan i opet im dođeš.
Sad znam da sam zdrav. Zna i firma. Sad me mogu nastaviti gaziti.
Šteta zbog onog "abnormal"...cure bi padale na to.
Post je objavljen 02.11.2007. u 16:29 sati.