Marketing
JESENSKI PLES
Jesen svakako nije moje omiljeno godišnje doba, pogotovo ako je bljuzgava, kišovita. Iako ispada da najviše pišem po južini, da mi riči bolje teku, da mi je lakše ostavit komentar.
Ne volim kišu. Ne volim je jer mi obavezno sa sobom donese neku tugu. Ne mora nužno bit vezana za mene. Ali sami pogled na kišne kapi kako polagano klize niz prozore kao niz obraze, niz lišće, po granama, teško pada.
Volim je jedino kad pada noću, tiho, tiho. Kad se ušuškaš ispod deke, po mogućnost ne sam, a kiša polako, lagano sipi, rominja i piva svoju uspavanku. Lagano, kap po kap, lagano kuca po škuri, lagano, tiho, šuškavo.
Ono šta volim kod jeseni su tople jesenske boje lišća. Cvića je sve manje a i ono šta je ostalo više nije tako lipo. Pa zapuše malo vitra a lišće leti, leti. Gaziš po lišću a ono šuška.
Žuto – sunčano, lipo, toplo, nasmijano, obasja ti lice, izmami osmijeh
Roza – nježno, nježno, krhko. Poželiš nekog uhvatit za ruku, šaptat tiho, tiho na uho, smijuljit se onako bez veze
Crveno – Ljubavno, jako, vatreno, divlje, strasno, ples, tango. Inače ovo mi je najdraža boja jeseni.
Narančasta – boja koju volim nosit, da razbije monotoniju tužnih jesenskih dana i tamne odjeće koja se obično nosi.
Lišće po podu – suho, šuškavo, najšuškavije, jednostavno te zove: dođi, dođi, gazi po meni, uživaj!
Jesen definitivno nije moje godišnje doba, ali volim posljedice koje ostavlja na mene. Volim kad bez problema mogu napisat nešto smisleno i sve to još popratit slikama.
Topli jesenski, roza poljubac svima ostavljam!!!!
Želim vam puno, puno crvenog lišća!!!!!
Post je objavljen 02.11.2007. u 06:19 sati.