Povodom intervjua Veljka Kadijevica(Gazde su trazile krvavi razlaz,NIN,br.2963)koji je izazvao veliku paznju javnosti
...Kadijevic govori kako je vojni vrh razmisljao o eventualnom vojnom pucu,kojim bi se razresila jugoslovenska kriza."Mi smo cak u detalje isprobavali kako sprovesti varijantu vojnog puca na ovom ili onom nivou",kaze on u intervjuu,pa su dosli do zakljucka"da bi vojni puc vodio katastrofalnom porazu,ubrzanom procesu razbijanja Jugoslavije i da bi vojska...i njeno rukovodstvo morali da na svoja pleca prihvate odgovornost za ono sto se vec dogodilo i sto ce se dogoditi."
Ocena koju daje Kadijevic je,po mom misljenju,tacna-sta bi se moglo postici eventualnim vojnim pucem.Medjutim,
nije tacno da je vojska imala takvu ocenu u vremenu o kome govori,u vremenu najdublje krize u zemlji,nego je bila nedovoljno sigurna u sebe i kolebljiva sta treba i sta moze da uradi.Nasuprot tvrdnji Kadijevica da je vojska imala jasan stav da vojni puc ne moze da resi jugoslovensku krizu,on je meni i Slobodanu Milosevicu,u njegovom kabinetu,u Generalstabu,13.marta 1991.godine,gde nas je radi toga pozvao,a u prisustvu generala Adzica,
saopstio da je vojska odlucila da izvede vojni udar,i to bez obzira na to kako ce se zavrsiti sednica Vrhovne komande oruzanih snaga koja je bila u toku(od 12.do 15.marta 1991).
Cetiri dana kasnije,17.marta,pozvali su nas ponovo,mene i Milosevica(sada je pored Kadijevica i Adzica bio i Stane Brovet),da nas upoznaju sa posledicama vojnog udara,ako bi ga izvrsili,a one bi bile porazne.Odustali su od puca.
Pet dana posle toga,21.marta,pozvao sam Kadijevica da mu kazem kako smatram da se mene i Milosevica pokusali da izmanipulisu,da nisu znali sta rade,da su bili nedovoljno analiticni.Sve je to zapisao u mojoj knjizi"Poslednji dani SFRJ".
Nije jasno zasto danas Kadijevic ima potrebe da krije greske i da tvrdi da je i 1991.godine mislio kao danas.Kao da nije citao moj dnevnik,koji bi ga morao podsetiti u detaljima sta se stvarno dogadjalo.Ne vidim nikakvog razloga da ni ja,ni Kadijevic,ni bilo ko,prikazujemo dogadjaje drugacije od stvarnih.
Za mene je novost o kojoj me Kadijevic nije bio obavestio,a bio je duzan da to uradi,sto su ga na vojni udar nagovarali Ante Markovic i Moamer el Gadafi,i to,kako i sam Kadijevic procenjuje,pre svega radi rusenja vlasti u Srbiji.
Kadijevic je u svom intervjuu prilicno nekorektno odgovorio na pitanje zasto nisu pohapseni organizatori uvoza naoruzanja u Hrvatsku."Cela zemlja je bila sokirana,nikome nije bilo jasno zasto su snimani a nisu pohapseni",
pitao je njegov sagovornik.
Odgovor Kadijevica je da"Predsednistvo nikada nije dozvolilo da se stvar dovede do kraja".
Taj bi odgovor mogao da se odnosi na razoruzavanje,koje Hrvatska nije sprovela,uprkos odluci Predsednistva SFRJ od 9.januara 1991.a JNA ga nije mogla nasilno sprovesti jer se Predsednistvo s tim nije saglasilo na sednici Vrhovne komande oruzanih snaga 15.marta 1991.Medjutim,nije to bilo pitanje,pa takav odgovor nije korektan kada se radi o odgovornim organizatorima uvoza naoruzanja.Predsednistvo je odlucilo da oni budu pohapseni i osudjeni,sto vojska nije sprovela,bar koliko je meni poznato.Voleo bih da Kadijevic navede imena pohapsenih i osudjenih.Predsednistvo nikada nije bilo o tome obavesteno,bar koliko je meni poznato,a i javnost bi morala biti s tim upoznata.
Govoreci o povlacenju JNA iz Slovenije,Kadijevic iznosi tacne cinjenice da je Predsednistvo SFRJ odbilo njegov predlog da vojska izvrsi odmazdu u Sloveniji,pa da se potom povuce.Za nas u Srbiji i u Predsednistvu SFRJ,
odmazda bilo koje vrste,ako stojimo na stanovistu da nemamo nista protiv da Slovenija izadje iz Jugoslavije,nije imala nikakvog smisla.Slovenija je napravila zlocin prema nasim vojnicima koji nikoga nisu napadali i pobila je njih 44,a vise desetina je ranila.Mi ne mozemo na zlocin da odgovaramo osvetom,novim zlocinom.Jer,razoruzati njihovu Teritorijalnu odbranu,kako je Kadijevic predlagao,i to sa 5000 vojnika koje cemo poslati iz Srbije i Crne Gore,znacilo bi bezumno gurati ljude u zrtvovanje radi zadovoljenja necije sujete.Cudi me da Kadijevic ni danas posle 16 godina ne vidi koliko bi to bila velika glupost,nego inzistira da je on imao dobre predloge za resavanje krize.Srecom,nije mogao da odlucuje sam o tako delikatnim pitanjima.Bilo bi bolje da je objasnio kako je vojska,uz toliku obavestajnu sluzbu,bila zatecena akcijom Slovenije da preko noci zauzme sve kasarne,celu drzavnu granicu prema Italiji,Austriji i Madjarskoj i ko je za to odgovoran,umesto da inzistira na tome da politicki organi nisu imali sluha za njegove,iole pametnom coveku,nerazumne predloge osvete.
("NIN")
Post je objavljen 01.11.2007. u 10:03 sati.