Znam da sam te razočarala.Znam da si shvatio da ja nisam ono što si ti mislio da jesam.
Dala bih sve da mogu prevrtiti snimku "tog nakraju sranja" i početi ponovo,da vidis da i ja mogu biti dobra.
Da i ja mogu voljeti,samo kad se malo potrudim.Priznajem nisam se trudila,jer sam mislila da ćeš ti za oboje.
Prvi put je da sam se prevarila,nadam se i posljednji.
Kakav je to filing kada razočaraš nekoga?!
Prvi sam put to osjetila i priznajem nebih više,izopačeno skroz.
Kada vidiš oči osobe koja je razočarana u tobe,koja ti je pružila sve moguće šanse da se dokažeš da si ti zapravo maska a da si unutra nešto sasvim drugo....
Svi smo mi nekim djelom maske,nemogu rec da poznajem jednu osobu koja je sva svoja.
Kada sam vidjela oči,koje inače sjaje a tog dana su bile razočarane samo sam pogledla prema nebu.
Nisam željela da me vidi kako plačem...
Trebala sam znat da je to bilo nemoguće,trebala sam znat da nije kao većina i da i on želi da se i ja potrudim malo.
A bila sam...
Priznajem...Sada mi je žao i znam da sam previše šansi dobila i da necu vise.
I ja negdje unutra znam da mi zapravo i nije stalo do sveg toga,a izvana uporno želim da mi je stalo.
Samo jedamput mi je bilo stalo do nekoga.I opet sam potvrdila da je i to previše.
Nije ovo ništa strašno,znam.
Bilo je i gore...Pregazit ću to i prije nego što on to misli.
No mozda ipak...sam ga...voljela
Ako itko misli da ću se ja prepucavat po blogovima,jer je "taj netko" nešto napisao o meni,necu
Nemamo pet godina,i neda mi se.
Ako mi imas kaj za rec,reci u facu.Bar si ti uvjek bila za to a nikad se nisi toga držala...
Svi to znam no malo tko ce to rec...
-Lucija-
Post je objavljen 31.10.2007. u 11:47 sati.