Marketing
Sretan rođandan mom najdražem rođi Mišu
Uf,petnest godina ja njega već trpim,hehe.....a neka nisam se ja žalila..
Jako mi je drago što imam takvog rođu kao što je on.....Neki će možda reć kakav je to on,al njega niko ne zna onakvog kakvog ga ja znan,tako da.....
((a joooj,ovo smo nas dvoje jako,jako davno))
Uglavnom,Mišu....Sole ti želi sve naj,naj,naj za tvoj rođendan,nadan se ja da ćeš ti meni živit još sto godina....Miško je osoba u koju se uvijek možeš pouzdat,koja je uvijek tu kad ti nešto treba,uvijek je uz tebe,u dobru i zlu.....Njemu se možaš javit u svako doba dana ili noći......Sole ga voli tako puno da se to ne može opisat.....Jako mrzin kad se svađan s njin,dobro ne sičan se kad smo se zadnji put posvađali,jer stvarno se nikad ne svađamo.....osim kad ja moran branit na golu((kad igramo nogometa,a ja neću da branim,nego ja oču
da on brani da ja mogu njemu pucat na gol))
Hvala ti za sve,za ono kada me ohrabruješ,kada me pokušavaš oraspoložit kad san loše volje,hvala ti na svakom trenutku provedenom s tobom,hvala ti na svakom zagrljaju,na svim ludorijama koje smo uvik radili……..Stvarno neznan šta bi da tebe nema,stvarno bi bilo užasno,bilo bi jako dosadno…..Ko bi me onda razveseljava,ko bi samnom igra nogometa,ko bi me provocira i diza mi tlak……Hvala ti na tome što me činiš sretnom….
((jako davno,20.02))hehe
Neka ti se za ovaj rođendan ostvari sve što si poželio((al ne i to da ja ponovo navijam za Juventus,jer znam da ti je to najveća želja,hahaha))….Najviše ti želim ljubavi,sreće i zdravlja …..Volim te puno i želim ti stvarno sve najbolje za ovaj rođendan,i da prođe onako kako si ga ti zamislija((a znan ja kako si ga ti zamislija,hehe))…
E sad nešto ne vezano za Mišev rođandan......
Stala ja neki dan i razmišljam šta meni stvarno fali((osim ekipe iz ploča))hm..meni tako fali trening,smrc......al stvarno....dok san trenirala mrzila san košarku i bilo mi je tako mrsko ić na trening pogotovo zato što mene od prvog dana kada san došla niko tamo nije volija....Jedino mi je trener dava snage i podržava me u svemu...on me činija jakom i nije da da me se lako isprovocira......e zahvaljujući njemu igrala san i za Dubrovnik,a to mi je uvik bija san.....iako su me taka one ženske sa treninga još više zamrzile,stvarno me niti jedna nije volila osim dvi iznimke,moje Šarićke i Gilje.....al ja san se držala visoko i znala san da san iznad sviju njih jer u tamo malo vrimena ja san igrala kao da san u klubu već sto godina,a one koje su bile 2-3 godine nisu imale blago rečeno pojma.....i sad hvala mom treneru koji mi je dava snage da izdržim,koji me je podržava u svemu.......Hvala i trenerici iz Dubrovnika koja me je primila u njihov tim,i hvala onim curama iz Dubrovnika što su me prihvatile.....I sad mi tako fali taj trening,a nikako ne mogu uskladit s j**enom školom....smrc.....a jooooooj....ma smilsit ču ja nešto......
I sad onima kojima je jako čudno zašto san se ja odlučila za jednu jako veliku promjenu u svom životu.......prvo vi koji ste se jako iznenadili danas kad ste vidili moju frizuru,neznan šta je bilo tako čudno kad znate da ja volin eksperimentirat na sebi.....a pogotovo kad je o frizuri riječ,a još san i buduća frizerka,pa moran bit luda......a zato san se i ovako ludo ošišala i opiturala i izvukla lude pramenove,pa to mogu sam ja...hehe......A i one druge promjene,pa sve dolazi onako samo od sebe,kad svatiš neke stvari i vidiš ko ti je prijatelj,a ko ne....kad moraš jednostavno zaboravit prošlost,pa mislin da se moraš prominit,ja san to napravila i već mi to jako pomaže......eeeee da.....
I za kraj bi tila pozdravit,a naravno:
Zemu,Manijaka,Miša,Bakulu,Niku,Pavića,Insy,Mony,Dulajicu,Annu...........
Post je objavljen 30.10.2007. u 16:22 sati.