Probudila sam se s ovim Balaševićem u glavi. Nije mi nikad bila nešto ekstra omiljena, osim nekih dijelova, naravno.
REGRUTERSKA
Sine moj,
Ti se majke sećaš nejasno
Dobre senke iznad kolevke
Poč'o si da pamtiš prekasno
Osluškujem lepet anđela
Znaću valjda da je nađem ja?
Eh, mani me,
Naš sam dom k'o čergu selio
Tepanja na vino mirišu
Njene stvari sam razdelio
Svaki praznik minu ćuteći
Sebi nisam znao uteći
Stade sve
Samo život prođe
Sine moj, oči njene plave
Stiže dan da u vojsku pođeš
Čudni se ovde sveci slave
Sine moj, kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta
Di ćeš s tim trepuškama gustim
Život baš ne zna šta je dosta...
Idem kući. U ono što ma mere zove razoreni dom. I dalje. Prokleti lažljivi parketari i parketarski lobi.
Pada kiša i mislim da je subota.
Moje dileme. M's dileme. J's dileme.
Našao se Umberto Eco, to je jako dobro.
Sve skupa šugavi Izgubljeni dan. Jest da bih mogla nešto radit... isto ako što znam da neću...
link
Zatvaram oči
Prsti oko nosa
Dišem u dlan
You look so pretty
Znam a kao da ne znam
Smijeh
Gledam u stol
Gledam sa strane
Gledam bilo gdje
Izgleda kao neka lijepa turistkinja
Mislila sam neki dan
I ja bih bila lijepa turistkinja
Zaboravila sam koji mi je bio cilj
Smetena
Cilj je bio pročitati komentare
Post je objavljen 30.10.2007. u 10:39 sati.