Ja sam se vratila.
Od jutra mi nešto pričaju ja samo čujem zvukove ali ne i što. Baš me briga.
O Toskani neću puno. Ne volim kad mene dave putopisima pa neću ni ja davit druge.
Samo ću reć to : ako je Zagreb mlađa sestra Beča, onda je Istra ružnija sestra Toskane.
Tempo je bio ubojit. Ja trenutno hodam i spavam. Slomilo me ali vrijedilo je.
Pitala sam jučer Muškarca "ti nisi umoran?". Isti je odgovorio : neeeee.
Ali je išao spavati u 10 sati. He,he..nije umoran, meni će on...
Pas je bio dobro zbrinut. No kad sam došla po njega nije mogao doć k sebi od oduševljenja. Ipak, ja sam ja. Meni može skakat po glavi, tamo nije mogao. Meni se može uvalit u krilo kad mu se prohtije ,tamo nije mogao. Meni može zauzeti pola kreveta pa ja spavam u joga položajima, tamo to nije mogao. Nije čudo da mi se veseli.
I bio je ošišan. Na kraju je ispalo da su se svi hvalili pasom i svuda ga vodali. Nije čudo da je mrtav. I da samo spava.
Eto. Sad idem po treću kavu jutros. Možda me probudi.
A možda i ne.
Post je objavljen 30.10.2007. u 08:12 sati.