Pregled posta

Dobar dan! Svaki dan! Dobar dan! Dobar tek!

Jučer mi dan nije moga bolje početi!
Cijeli sat san svirala solo sa prof.!
Baš je moćno s njim svirat...
Iman naj kul prof. u cilon gradu!
Koji btw. nosi kompas oko vrata
Ugl. da ja puno ne duljin samo da vas još nešto pitan!
Zapravo neda mi se sad....
Evo vama III. dio priče:

III. DIO:

Vračala sam se sa sata gitare od mog profesora, kada sam se sjetila da danas nisam pročitala nikave
novine. Svratila sam do trafike i kupila svoje najdraže,24 sata. Na brzinu sam pogledala što ima
na naslovnici. Onaj lik što je ubio svoju curu, napokon su nagovorili svjedoka koji je
jedini preživio da im kaže njegov opis. Crna kosa do ramena, zelene oči, kako je svjedok izjavio
poput vražjih, visine negdje malo manje od 180 cm, normalne građe, ali i svakave čudne
narukvice po rukama. "Sotona!" ,bile su prve riječi svjedoka kako navode novinari. Naravno došli su i do njegovog
imena, Arsen. "Ah ti zbunjeni ljudi, prepadnu se svga i svačega." bile su moje misli. Iako
nije baš ugodno kad pomisliš da si ta prevarena i mrtva djevojka mogla biti baš ti.
- "Aki!!!!!!!!!!!!!!!!!!" ,netko me je dozvao.
- "O, Ares ti si! Dođi vidi ovaj članak!"
- "A o čem se radi?"
- "Ma neki lik Arsen," rekla sam uz smijeh "kako glupo dati djetetu ime po otrovu.Uglavnom on je prije dva tjedna ubio svoju curu,
a potom negdje pobjegao. I sad su tek objavili njegov izgled. Malo me podsjeća na nekog."
- "Aha, tek sad. Ma policija je bez veze. Gadna je to stvar kad te netko lovi od Zagreba do Zadra."
- "Ej, nisam rekla da je lik iz Zagreba,a uostalom podsjeća me na tebe! Aha imam te!!"
- "Ja?! To je bila puka slučajnost,mislim Zagreb to se tako kaže inače!"
- "Daj smiri se šalila sam se!"
- "A znam, malo te zezam."
- "Nego čuj, ja moram do knjižnice još pa se onda vidimo!"
- "Mogu ja s tobom?"
- "Možeš ali mislila sam da si krenuo negdje kad ideš u suprotnom smjeru."
- "Uh, ovaj, ma nije ništa važno." ,počešao se iza glave kao zbunjeni lik iz crtića "Idem ja radije s tobom."
Krenuli smo pričajući prema knjižnici. Mene je još uvijek zanimalo gdje on živi. Uvijek on dođe kod mene,
zove me kući, i uvijek nekako naleti na mene i pođe sa mnom. Nikad nema nekog pametnijeg posla.
- "Daj Ares, zašto ti mene nikad ne pozoveš kući?"
- "Ma tako, ja sam ti kod jednog prijatelja.On živi uglavnom sam sa starim, i još mu stari puno putuje
pa onda mi je glupo pozvat te u taj nered."
- "Ajd ajd, izvukao si se. Ti me pričekaj tu ja idem trenutak po jedan CD,odmah se vračam." ,rekla sam ulazeći u
našu gradsku knjižnicu.

Sjedila sam doma pred tv-om i po Bog zna koji put slušala vjesti o onom liku Arsenu.Objavit će napokon i njegovu
sliku za par minuta.
- "Akira!!!" ,čula sam svoju staru kako se dere iz dvorišta naše kuće.
- "Što je?????" ,malo sam se prejako izderala jer mi se nije dalo dizati s kauča,a uostalom
zanimala me slika tog Arsena.
- "Daj dolazi dolje odmah!!! I nemoj mi se tako derati, brže siđi dolje."
Ah,ipak me je stara uspjela odlijepiti od kauča. Znala sam da ako se ne spustim u vrt prije nego ona dođe,
da bi bilo mrtvih, a ja bi bila ta koja je mrtva. Lijeno sam obukla patike i krenula u dvorište gdje me je čekala
hrpa kesica koje ona inače doveze iz diskonta.
Kada sam napokon sve dovukla krenula sam se sredit za van. Večeras smo trebali izaći samo ja i Ares.
Jedva sam čekala da se nađemo kod škole, nadala sam se prekrasnom izlasku kao onome prošli put.
Izašla sam iz kuće i uputila se prema školi, kada sam inenađeno vidjela Aresa sa torbom na leđima
pognute glave.
- "Što ti se dogodilo?"
- "Ah, ma ništa" digao je glavu i uhvatio mi ruku, "pođi sa mnom."
- "A kuda ćemo? Jeli nešto zanimljivo ili me samo zezaš?"
- "Zanimljivo je, a sad krenimo prema kolodvoru."
Nakon 15-ak minuta zazvonio mi je mobitel. Bila je to Kiky pa sam se javila.
- "Ej Kiky što je?"
- "Slušaj, rekla mi je tvoja stara da si izašla vani s nekim. Jeli to Ares?"
- "Da zašto pitaš?"
- "Bje..." , Ares mi je uzeo mobitel i poklopio.
- "Zašto si to napravio?" ,rekla sam ljuto.
- "Neće nam niko smetati više nikada, uz mene si sigurna."
Poljubio me je pa sam mu oprostila iako mi je isključio mobitel. Tko mu može odoljeti?!
Kada smo došli do kolodvora rekao mi je da ga pričekam trenutak dok on ide kupiti karte.
- "Čekaj malo što će nam karte za bus? Ja ne želim nigdje sad ići!"
- "Moraš, ustvari ajde sa mnom." ,povukao me je za ruku.
- "Bolje ti je da si zamislio nešto dobro inače ću te ubit za ovo sve." ,rekla sam u šali "Ipak ću te ja
ovdje pričekati!"
Vratio se trčeći, zgrabio ne za ruku i povukao te sam potrčala za njim. Trčali smo prema autobusu za Rijeku.
- "Ares!!! Što se događa?!"
- "Nema sad vremena za objašnjavanje!"
Okrenula sam glavu te ugledala tri policajca kako zovu ostale, trćeći za nama. Baš kada smo bili 5 metara
od autobusa policajci su izvadili pištolje i rekli nam da stanemo. Nisam se ni snašla u svoj toj situaciji, nisam
imala pojma zašto nas love.
Ali tada me je Ares zgrabio i izvadio pištolj.
- "Ne! Što ti je? Otkud ti pištolj?"
- "Ti me nečeš napustiti, izvući ćemo se zajedno iz ovoga. Drukčija si, baš kao i ja! Volim te!"
- "Ares što se događa???"
- "Ja nisam Ares. Nisam nitko. Moje ime nije važno, ja nisam važan."
- "Zašto to..." ,srce mi je stalo kad sam pogledala sliku u rukama policajaca,bio je to Ares,
ako se uopće tako zove,samo što je ispod pisalo Arsen.

- "Molim te Arsene spusti pištolj! Ne treba ti još jedna žrtva!"
- "Arsen?!"
- "Da ja sam Arsen. I nisam ja kriv što sam je morao ubiti."
- "Molim?!"
- "Jedino me ti možeš spasiti! Ja se samo želim zaljubiti u tebe, biti s tobom. Nikada nisam
ni sanjao da postojiš. Ne želim te sad izgubiti! Neću im dopustiti da mi te oduzmu!"
- "Molim te Ares, nemoj to govorit plašiš me! Makni pištolj! Neka sve završi sad! Bit će ti
lakše ako se sad predaš!" ,govorila sam kroz suze.
- "Ja nisam Ares!!!" ,rekao je ljutito.
- "Arsen! Tko god bio prekini ovo što radiš!"
- "Ne! Neću! Bit ćeš moja makar morao umrijeti s tobom!"
- "Arsene, ne..ne..ne..nemoj to govoriti...ne..moj!" ,jedva sam izgovarala riječi jecajući.
- "Zauvijek ćemo biti zajedno..." ,plakao je i sve više ludio dok je policija vikala da se preda.
Pogledala sam ga te zagrlila.
- "Sve će biti u redu,nemoj to raditi! Uništit ćeš si cijeli život ako ne prekineš sad."
Sve je više plakao u mojem naručju, te sam ga tiho poljubila držeći ga.
- "Ne želim te izgubiti, ne želim te izgubiti, nemoj ići..." ,ponavljao je kroz suze.
- "Nečeš me izgubiti, daj mi pištolji sve će biti u redu. Možemo se ponovo naći za par godina, vratit
ćemo se normalnim životima, samo molim te daj mi sad pištolj!"
- "Oni me neće pustiti! Lažu! I ti me pokušavaš prevariti!"
- "Ne! Ne bi to nikad mogla napraviti! Imaš moju riječ!"
Zagrlio me je jače i rekao nemoj ići.
- "Daj mi pištolj, ne ćini si to! Ne treba ti!"
- "Ali ti me više nečeš voljeti! Zaboravit češ me!"
- "Neću! Obećajem!" ,plakala sam nezaustavljivo.
- "Očeš"
U tom trenutku me je pustio i stavi si pištolj trbuhu.
- "Neću!!!!!"
- "Volim te! Ali moram ići..." ,pucao je.
- "Neeeeeeeeeeeeeee!!!"
Brzo sam mu prišla i zagrlila ga. Sav prekrivan krvlju jedva je govorio. Gledala sam ga u oči
koje su polako gubile sjaj. Podragao mi je kosu te zauvijek otišao. Još sam uvik plakala dok su
me ostali pokušali odvojiti od njega. Poljubila sam ga.
- "Nikada te ne bih mogla zaboraviti!"


I JOŠ NEŠTO IMAN NOVE BORDO MARTE OD 20 RUPA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Post je objavljen 28.10.2007. u 20:59 sati.