Stigao Val Jakov u familiju.
Nečakinja rodila zdravo dijete i ona je fala Bogu dobro.
Bilo je isčekivanje, ali nije trajalo dugo. Prvo velika strepnja, a kad je vijest stigla, sreća, ljubav, i smijeh.
Slavilo se naravno, to je prvi unuk mom burazu. Sav smušen i ponosni dide, već je najavio da ga on baš ne može nosat, ali spavat sa njim, koliko triba, tu je.
Tako, dani su proletili ko ludi.
Kad sam tila tu sreću podijeliti sa vama, crko komp.
Dvi sekunde na blogu pa se ugasi, i tako do večeras, jedva sam uspila ostavit koji komentar zadnjih par dana. Hiphoper večeras nešto čistio usisavačem po njemu, pa nešto popravljo, i za sad se ne gasi.
Financije u kući, predpostavljam kao i u većine radničke klase u Hrvatskoj, u komi, ili ti u k.... Sto rata, ajde ne baš sto, ali devedesetdevet.
A meni u glavi laptop.
A rate mi se gade.
Ne mogu ih smislit više.
Zato ću prvo pokušati nabavit ga preko tih internet aukcija o kojima slušam zadnje vrime. Ako može za kakve male pare, ako ne , jebiga, nove rate mi ne ginu.
Kod Fate ništa novo.
Probala isfurat nekakvu emancipaciju.
Rekla Rokeru da ona više neće ni peglat ni kuhat, nek sada malo on.
Čekala da vidi šta će se dogodit.
Prvi dan nije vidila ništa.
Drugi dan nije vidila ništa.
Treći dan, jedva na jedno oko.
Laku noć, svite moj, idem vas čitat, ovo čudo još radi.