*********************
Poniznost je: govoriti što manje o sebi,
Ne miješati se u tuđe poslove,
Paziti da ne budemo znatiželjni,
Prihvaćati radosno protivljenja i ispravke,
Prelaziti preko tuđih pogrešaka,
Prihvaćati zanemarenost, zaborav i mržnju,
Ne tražiti da budemo posebno ljubljeni i prihvaćeni,
Odgovarati uljudno i kad smo izazvani,
Ne gaziti nikada ničije dostojanstvo,
Ne raspravljati ni onda kad imamo pravo,
Birati uvijek ono što je teže.
/Majka Terezija/
******************************************
* ... To nije moguće naučiti. U nutarnjoj poniznosti treba rasti usred molitve, osobito usred razmatranja. On mora rasti, a ja se smanjivati. To dnevno umiranje sebi nije lako. No, upravo u tome je poniznost, da priznam svu istinu, kako je rekla Mala Terezija. Ili kao što jer rekao sv. Bernard, da sam do kraja pošten. Ako je oboje, onda mi je jasno. Bog sve, ja ništa. Jedino tako duboko doživljavanje sebe i Boga je prava i zdrava podloga i one poniznosti na izvan. Inače bismo zapeli kod fraza i zastali u poziranju. To bi bila laž prvoga reda. ...
* ... Poniznost je pokazati svoju slabost i ograničenje, reći sebi i drugima: »To sam ja.« i pitati Boga: »Kamo sad?«
* Martin Luther: "Prava poniznost nikada ne zna da je ponizna; kada bi to znala, bila bi ohola'".
*
*
*
******************