Marketing
...neću priznati...
Da, tvoja sam i tu sam, prije nego me to upitaš sa onim svojim plahim pogledom. Ne, ne idem nikamo ljubavi dok tebi ne bude bolje, dok ne staneš na svoje noge, a možda čak ni tada. Znam da bez mene ne možeš dalje, ne želiš, a ni ne znaš, no nema veze, to se od tebe ne traži. Budi tiho, lezi do mene ljubavi, grli me i ljubi koliko te volja, ne idem nikamo, ostajem tu, u tvom zagljaju. Ne moraš ni tražiti od mene da se prepustim, da te poljubim i da ti se obećajem, učinit ću to jer osjećam da tako ti želiš. Tvoje srce nemirno šapuće mome sve tajne koje pokušavaš sakriti, sve neprospavane noći kada me nije bilo pored tebe, sve prolivene suze i očaj kroz koji si prolazio, s kojim si se borio. Ne ostavljam te ljubavi, jer znam da me trebaš, osjećam da me želiš, tvoje ruke te odaju. Ne moraš me zagrliti tako snažno da izgubim dah, neću ovaj put pobjeći, ni sama ne znam kuda bih krenula i kako. Da, tvoja sam i tu sam, govorim ti kada klone tvoj duh, kada tvojim azurnim očima vlada neka sjenka, neki zloduh. I ne, neću otići, neću te ostaviti kao onoga dana.
Znaš ljubavi, ima jedna stvar koju ti nikada neću priznati, koja nikada neće prijeći preko mojih usana, koju ti moje oči neće odati. Ovisna sam o tvojoj potrebi, o tvojoj potrebi za mnom, za mojim riječima, za mojim poljupcima, za mojim zagrljajima. Ovisna sam o načinu na koji me moliš, na koji mi sve priznaješ, na koji mi se predaješ, na koji mi se prepuštaš. Ovisna sam...
Post je objavljen 27.10.2007. u 13:49 sati.