Zašto uvik kad se nekome drugome dogodi nešto lipo, mi to pomalo gledamo sa zavisti? Možda to nećete svi priznat, ali uvik je tako, kako go okreneš... Ili ono blago mu se, a ka će se meni to dogodi ili pak on to ni zasluži i sl... Ali judi moji, za vlastitu sreću se triba potrudi, ona neće do sama od sebe, premda se ni u ovome mnogi neće složit s menon. Treba malo pogleda oko sebe i onda... Jednostavno... Potrudit se! Nije lako, ali ka se dosegne, to je jedan predivan osjećaj!
A i triba bi zadovoljan onime što imaš... Jer... Evo van jedan primjer... Sada, dok vas ništa ne boli to van je normalno i ne smatrate to srićon... Ali onda vas zaboli zub i čeznete za lipin vrimenima ka vas ni boli... Je shvaćate?! Što da van još rečen...? To bi bilo to... Uživajte!
