Ajme koje vrime jutros. Niko plačljivo jugo s par suza kiše.....i miris zime. Triba sam već u devet uri bit na Lovrincu. Dan je Oslobođenja Splita pa nosimo cviće na Spomen kosturnicu palim antifašistima i na Spomen križ palima u Domovinskom ratu. Prije toga moram malu bacit do škole. Jedva san užga auto. Uvatila ga vlaga pa škrokaje, prdi i dimi se ka ferata...trokirajući puze uzbrdo. Okolo mene trubidu i mašedu mi bisni vozači a ja činin fintu da ji ne vidin i ne čujen.
A šta ču...auto je priša priko trista ijada kilometri. Nije on bidan kriv. Dobro još i gre!
Poslin Lovrinca trčin doma po nike papire koje san zaboravija jer kako se ono reče: "Ko nima u glavi jema u nogama!"
Nisan ima pacijence čekat lift pa san se popeja uza skale. Cili san se uspuva i oznojija. Za krepat!
I taman kad san tija otključat vrata od stana začujen ono poznato:
Marinko! Marinko mali! A ča si se tod uzdrča...pariš kada ćeš se jušto sad izvrnit po tleju. Oli te uvatila debuleca? A da nisi bolestan?
Okrenen se - a iza mene stoji šjora File. Onako drita i sva u crno...ka nika meštrovica.
Ma nije, nije...moja šjora File, nego san mora skoknit po nike papira a nije mi se čeka lift.
E, a štaš...Tako ti je to. Kad ga tribaš nikad ga nima! Nego, baš san te dobro uvatila...Danas je godišnjica o Smojine smrti. Greš li mu na greb odnit gariful? On je ono zakopan u Žrnovnicu. je li...?
Je, je...ma ne gren Van ja doli...jerbo dobro znan kako njemu nikad ni bilo stalo do velikih riči, gungule i pompe. On Van je bija jedan skromni čovik! Nije Van njega briga za nikakvo cviće!
Paš ti meni poć govorit ko je bija Smoje?..odma se ona uzjoguni. Ma ne znaš ti ni po mise. Lipo te pitan, greš li u Žrnovnicu?
Ma ne mogu, več san Van reka...! I meni je malo od nervoze uzdrča glas.
Ma Bogati! A da mi se ti nešto ne jidiš, nevojo jedna...Ne smiš gospodina zastupnika višje ništa ni pitat. Ne smiš mu ni jednu besidu reč a da se odma ne afana. Lipo, lipo..! Dotle smo došli!
Ma nije tako, šjora File...nego mi je priša! Čekadu me doli u stranku!
Je, je...falit ćeš jin za popizdit ako te ne vididu po ure! Ne mogu oni bez tebe ni popišat se poć. E tico moja, i ti si mi ka svi ovi drugi. Samo na svoju gujicu misliš. Da ti neko ne bi slučajno ukreja katrigu o jebenoga šefa esdepeja...i to ovod, u Splitu! Neš ti face !
Vidin ja da je đava odnija šalu i da se moja susida dobro najidila. A šta ću, pokušavan je nikako smirit, spustit balun na zemju ...a već znan šta me čeka.I tako, s onin ključen od stana u vratima najumiljatije šta san moga rečen joj:
Ma dobro, dobro šjora File...sigurno bi Vi tili skokinit odnit buket cvića našemu Smoji na greb. Evo sad ću ja...Samo da uzmen nike papire!
Šjora File se u ćas cila promini. Ka da joj sunce priđe priko lica..Uvati me za rame i malo me ka udre, ali onako o dragosti.
Ajde. ajde lipi moj...Ma znan ja da si ti uvik bija čovik. Samo da je takvi ka šta si ti višje. E, di bi nan onda bija kraj!
Uglavnom, vidin ja da me ponovo dobro navukla na svoju...i da će bit baš onako kako je ona zamislila čin me ugledala. Dok san se ja vratija iz stana ona je već bila obućena u kapot. Oko glave je vezala šudar na bile bule a u ruci joj je bija buketić lipega cvića. Vidin ja da san upa u već pripremljenu trapulu, da san se ka muva da uvatit u mrižu moje Šjore File.
Do Žrnovnice više nije uvukla jezik u usta.
Prvo, udri drvjen i kamenjen na Luku Podruga ča je uvridija Smoju na Gradsko Vijeće kad se govorilo o njegovon spomeniku.
Ma on će mi poć govorit. On! Drača jedna od čovika! Samo smeta ka drača u grlu! Ma ne mogu ga štampanega vidit! A koliko tek more lajat? Ja mislin da je onako mršav jer ga izujida vlastita zloča! Sam će sebe o zloće pojist...ka niki samožder!
Ma šta to pričate šjora File?
A je, je! Ne more taj dobro svršit! On će poć govorit o Smoji! Pa da je žderonja, pa da je pijančina...pa da je neprijatelj Rvacke. Ma ča on zna! Samo laprdat i rigat gadarije. Laprdalo jedno! Višje vridi nokat na mali prst o Smoje..i to oni o nogu, vengo on cili! Ča on zna ča je dobra spiza i žmul dobrega vina? Njemu i ne triba spiza. More bit da on jide slike o judi koje ne voli..I to onako, lipo ih izriže iz foji...pa udri, kusaj, žvači, gutaj...raspištoljila se moja suvozačica a sve mašući rukama i čineći šeste ka da ništo guta.
Ma znaš ča, Marinko moj lipi...ja bi njega natirala da proštije sve ča je Smoje napisa.....pa da vidi koji je to čovik bija! A ne. ne...počme opet ona mavat rukama. Gospodinu Luki se ne čita. E to mu nikako ne gre. Ali zato more više šporkarija izgovorit u minut nego ča ji jema na cili Karepovac!
Ajde, nemojte šjora File! Dajte se urazumite! To Van je sve samo politika!
Ma koja pulitika...tudume jedan...skoči ona na mene! To je neodgojeno čejade i basta! A jesi li zaboravija kako je Sanader vriđa tvoju familju?! A,a...unese mi se ona u lice..da san deboto skliznija sa ceste. E vidiš, taki ti je i ovi. Sve ti je to ista pašta...reče ona nikako ka poučno. Još si ti zelen! Još smrdiš na mliko! Ma ja san puno tega u životu priko kostiju pribacila, neće oni mene privarit, neće...A Bogami neću jin ja ostat ni dužna...Ma jo da mi je samo jedan dan bit u Sabor. A jemala bi ća cila Rvacka ćut! Ja ti kažen...završi ona upirući prston ka priteči... u mene.
Šjora File, evo smo skoro stigli..pustite me da vozin s miron ionako slabo vidin a i kiša je.
Znan ja da ti ne vidiš. Ti si ka slipi miš. Šišmiš! Šišmišu jedan naivni..jer da vidiš ne bi muća kad oni Sanader gre okolo s lopaton i vadi kamene temeljce ča ji je zatrpa prije par godin - i ponovo ji sad zatrpaje...E, a sve uz kamere i uz one svoje liziguze ministarske. Ka da ja to nisan vidila već miljun puti?
Ljudi moji kad ću više stić, mislin se ja u sebi...i sitin se kad san je ono vozija na Čiovo..kako me isto ovako izludila. A vidin ja da me moja šjora File gleda nikako strogo priko oka.
A ča je, ča si se uzmuva ka da ti je crv uša u gujicu? Jedva čekaš da me se liberaš, a...merlo moje?
Ma nije...
Ma ča nije...E, Marinko moj...neš ti da me slušaš, a da očeš bija bi puno pametniji! Vi ne znate kako triba s tin Sanaderon. Oli ti nije jasno da ćemo svi otić u prdec ako mu šćeto-neto ne sasujete u facu ono ča ga gre!? Pa oli ste mutavi? Oni strušnjaci iz Međunarodnega monetarnog fonda lipo van govoridu da je HDZ doveja cilu zemju na sam rub priovalije, da smo gotovi ako ovi nastavidu dalje ovako...A oni medvid Šuker kaže kako ih oni to falidu. Da jin to pivadu hvalospjeve. Pa zar ne vidiš da ćinidu mone i od vas i od cilega ovega jadnega naroda. Zaduženi smo višje nego cili cilcati svit. Jedino je oni Libanon gori od nas. A tamo je stalno niki rat, ubijadu se među sebon i itadu bombe jedni drugima u glavu. E, jedino se š njima mi moremo mirit! Od cile su Rvacke napravili svoj ekšperiment a mi smo ka niki kunići na kojima probajedu svoje izume kako da nas muzu na gladno a da ne krepamo....Ma ja to neču trpit. Prin bi pukla nego pristala o temu vikat na cili glas - da me cili Svit čuje! Ako oćete dobit izbore i vi tribate to govorit, jesi li me razumija cukune jedan?
Jesan, jesan...izvlačin se ja iz razgovora i već parkiran blizu žrnovačkog groblja. Ali ona nikako da izađe iz auta. Drži ono cviće u svojoj suvoj tvrdoj ruci i nisan siguran oče li ga odnit Smoji na grob ili će me opalit sa njin po glavi!
Pogleda me oštro i reče: A Milanoviću reci da ga je pozdravila šjora File i da je sinoć kod Bage bija odlišan. Fala Gospi da je neko napokon reka ono ča svi mislidu o tome ko triba birat vlast u Rvackoj! Oni ča i žividu u Rvacku, a da ko drugi ?! Svaka mu je bila na mistu! A ona ministrica ča sliči na koludricu, ona Kolinda - navila se ka pokvareni žveljarin pa mlije li mlije...! Ma kako ji samo onako dresiradu pa svi govoridu isto. Ka niki blizanci. Da je jemala španćeru na glavu pomilila bi da je Kosorica. Zato Jadranka stalno i nosa onu špančeru okolo - da je ne mišadu s drugin hadezejkama iz vlade, jerbo svi isto pričadu. Bilo muško, bilo žensko! A i oni će mi Polančec dat svoju sliku. On ka da neće.... Ka, fin je...A vas pocrveni ka skuvani rak kad laže. A ja ga još nisan vidila a da nije bija crven! Lice mui je ka niki detektor laži..stalno ga izdaje!
Dorbo, dobro ..amo mi polako.
Izađem, otvorin joj vrata i korak po korak dođemo do Smojina groba..One valovite ploče ča sliči na more.
E lipo moj i šesni prijateju..Ma dala bi dvajest godin života da te vidin bar na po minute...reče šjora File stavljajući buket cvića na bili grobni kamen. Pa me pogleda onako furbasto ispod oka:
A ča je ti...ča me gledaš. oli si mislija da ću i ja partit brzo. E neću, neću...ne boj se.Neš tako lako gledat taj film! Prvo ćemo sminit HDZ s vlasti. Pa još moran vidit kakvi će te vi bit. Pa vas moran dobro isfregat ako budete radili pizdarije. Pa mi se unućad mora poženit...a bome jeman ja puno tega reć i svojin praunucima. Ma se tribadu prvo rodit ! Pa od svih tih godina ča stojidu prida mnon - od gušta bi dala dvajesetak Smoji! A ti...bili mu ti da koju svoju godinu, Marinko mali?
A bi, šjora File...da bi mu...pa da napiše još puno tega o ovemu velikon kažinu u koji nas je uvalija HDZ...Da se ne zaudobi, da se pamti na vike vikova..Kako nikad niko višje ne bi pravija takve monade..a sve na grbači naroda i za vlastitu korist. E, bi..moja šjora File, od gušta bi mu da koju svoju godinu života zarad tega. Ma on je bija pridobar čovik i ne bi vazeja ni Vaš ni moj ni ičiji minut života..jer on je svoj život proživija judski i pošteno...i reka je ča je jema...a sad je na nama da umisto njega kažemo koju i da zauvik ostanemo judi..jerbo judi znaju bit gori od beštija kad se pomame!
Eto vidiš Marinko moj, znaš i ti dikod reč koju pametnu kad očeš ...ma to je ritko!
Ajde vozi me doma... Koliko samo moš pričat? Za trojicu...! Ma vaja meni još puno tega danas napravit...Nisan ja političar pa da mogu dangubit po cili Božji dan! Aj vozi mali...ma oli si gluv ?!
Post je objavljen 26.10.2007. u 20:00 sati.