Jutros sam se probudila prekoračena, premoštena. Tukac u želji da otvori balkonska vrata, a da u isto vrijeme ne ide bos po parketu, jednom nogom se oslonio na svoj dio kreveta, drugom na moju stranu. Gledam ga odozdo, onako kršnog, izgleda ka pravi div. Ka ,budući most kod Neuma. Bile mudante na kockice , napete. Kroz vrata gleda put Brača. Propinje se ne bili vidio Hvar, Korčulu i dalje Lastovo. Iz njega izvire ushićenje.
-Nitko nas neće hebati -dere se on,pokazujući rukom ka udaljenom škoju i nekom zamišljenom protivniku. Sve ćemo mi prekoračiti, od kraja do škoja, od škoja do škoja i to sve mostovima.
Jašta.
Gledam ga i osjećam se ka oni Hrvati iz Neuma. Nema ništa od sraza. Sjevera i juga. Mene i mog Tukca.Nema ništa od sexa. Bit ću premoštena ka i oni.
Jedina šansa nam je da ovi što grade mostove izgube izbore. Sačuvat ćemo novac. Tukca ćemo spustiti na zemlju. Svršit će u krevetu.
Hebo lud, zbunjenoga...
Post je objavljen 25.10.2007. u 18:35 sati.