Marketing
Oni ne pricaju o njoj,a ja se ne raspitkivam,ukrstim politru i noc tu i tamo na taj krst se prikivam....
ANĐEO ČUVAR
U bolesti i u zdravlju
u bogatstvu i u bedi
tvoj sam andjeo cuvar
U sreci i u nesreci
u moci i u nemoci
tvoj sam andjeo cuvar
Da kad me zovnes, stvorim se
da kad ti smetam, sklonim se
verni andjeo cuvar
I nikad da ne dozvolim
da nekog ludo zavolis
k'o tebe andjeo cuvar
Ref.
U dobru bicu dobar
u zlu jos dva put bolji
bicu ja
Da dignem te kad padnes
i ne dam ti da stanes
i pobesnim ako ljubis drugoga
Svojih se krila odreknem
jer ne mogu da poreknem
da ipak samo covek je
andjeo cuvar
Sto ne moze nikad covek
to andjeo uvek moze
al' malo, malo mu treba
Taj ljudski oblik dobije
i pravo lice otkrije
malo, malo mu treba
Da zavidi i udari
da boli ga i krvari
malo, malo mu treba
Zato mi nista ne veruj
i gresnom rukom ne miluj
jer malo, malo mi treba
Ref.
Svojih se krila odreknem
jer ne mogu da poreknem
da ipak samo covek je
andjeo cuvar
A ti neces, a ti neces
tvoj da budem
ni andjeo, ni covek
A ti neces, a ti neces
moja biti
ni na zemlji, ni na nebu
Ref.
Svojih se krila odreknem
jer ne mogu da poreknem
da ipak samo covek je
andjeo cuvar
Meni jedna jako lijepa pjesma…imaš li ti možda svog ANĐELA ČUVARA?Ne mislim doslovno…anđeo čuvar je osoba koja bi tebi dala sve svoje slobodne sati….koja se brine za tebe…koja te voli…i kojoj je stalo…zato mislim da svaki čovjek ima nekog svog anđela…koji je u dobru dobar,a u zlu dva put bolji…koji se svojih krila odrekne…samo da tebi bude dobro…
Neki su imali takve anđele…i izgubili ih…s tim su izgubili i onaj dio sebe…izgubili su nešto veliko…a da se i taj anđeo vratil….više nebi imalo smisla…ništa nebi bilo isto!
Zato čuvajte svoje anđele…i nemojte dopustiti da vam samo izkliznu niz dlan…jer tad ste ih izgubili…
Brinite se i vi za njih…jer i ti ANĐELI su ljudi….i oni imaju osjećaje…i njih boli…i oni su katkad umorni i dosta im je svega..al ne žele to pokazati….
Ljudi se mjenjaju…neki na gore,neki na bolje,a neki su još uvijek zaglavili negdje između….heh i takvi…(kak ja) jednog dana našli budu svoj pravi put…i svog IZGUBLJENOG-NAĐENOG anđela!!!
Btw posvađala sam se s jednom….meni posebnom osobom….al znala sam da bu se to prije il poslije moralo dogoditi…al ja sam mislila da se bu ipak poslije…
Heh veli da se ne srdi na mene…al ipak znam da nije tak…Valda je tak moralo biti…
Al stvarno nisam stela kaj na kraju tak ispadne…i objasnila sam toj osobi kak stoje stvari…i reakcija ne to bila je normalna…baš onakva kak sam očekivala….i tak se jedno…prijateljstvo čini mi se skroz raspalo….a nije ni dobilo šansu da to postane….
Frendi???Da baš bumo frendi….frendi su jedni uz druge…dižu jedan drugoga kad padnu…tješe se…i razgovaraju…to su za mene frendi….frendi se ne…..ma ništ!!
AL DOBRO-->>FRENDI SMO….
Neje fer…Tak se evo ovim postom opraštam….od osjećaja koji je do sad bil u meni…od nekog osjećaja posebnosti dok je ta osoba bila uz mene …I JOŠ NEKAJ….OD VE MRZIM RIJEČ PUFFF…više mi nije draga….ni malo….
MOŽDA U NEKOM DRUGO M ŽIVOTU….
Možda sam ja nekim čudom postala osoba koja tjera ljude od sebe….
Djordje Balasevic
D-moll
Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to
Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom
Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll
Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila
Ta pjesma mi se isto sviđa....D-moll...heh stvarno zna rastužiti....al glavu gore i idemo dalje...heheh
JEDNA PRIČICA....O LJUBAVI NARAVNO...
Zazvonio je telefon... Dugo je zvonio... Konačno se javio...
On: Halo!
Ona: Bok... Ja sam... Dugo se nismo čuli.. Jako dugo.
On: Ne mogu vjerovati da si to ti... Ali prepoznajem ti glas da...
Ona: Da predugo... Predugo sam oklijevala da okrenem tvoj broj... Ni sama ne znam kako sam se na to natjerala sada.
On: Da...
Ona: Našla sam tvoj novi broj na informacijama... Sva sreća pa nema puno muškaraca s tvojim imenom...
On: (tišina) Kako to da si nazvala...?
Ona: (tišina) Pa, htjela sam te čuti... Vidjeti kako si?
On: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam... Dobro sam... Ide nekako... Živi se dan po dan... A ti?
Ona: Dobro sam...
On: Lažeš... Osjetim ti po glasu... Nikada nisi znala lagati...
Ona: Tebi ne...
On: Da to je uvijek valjalo kod nas... Barem se nikada nismo lagali...
Ona: Znaš... (tišina) ...Nemam pravo to pitati ali... Dal' se sjetiš kada mene?
On: (tišina)
Ona: Ne moraš odgovoriti... Postavljam pitanja bez smisla... Previše je vremena prošlo imaš svoj život...
On: Naravno da se sjetim... I nekada poželim da nije tako... Ali uvijek je isto...
Ona: Pitam se zašto sam to napravila... Zašto sam te otjerala od sebe... Nikad mi to nije bilo jasno... Možda sam se previše bojala da ćeš biti kao i svi drugi.. da ćeš i ti otići na kraju... pa sam te potjerala...tjerala te a samo sam htjela da ostaneš
On. I ja sam htio samo to..ostati...
Ona: Ja sam kriva za sve...
On: Ne nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe.. otišao ponosno muški.. da bi sada sjedio sam i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
Ona: (tišina ) i kako si ti jesi oženjen? Imaš obitelj?
On: Nemam..Oženio se jesam.. ali nakon dvije godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga..sve mi je želje ispunjavala, ali ju nisam volio. Trudio sam se zavoljeti ju ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće pa sam ju pustio da ode... Sada se udala ima dvoje djece i sretna je.
Ona: A ti živiš sam?
On: Da .Živim sam..naučio sam se na to.. navikne se čovjek kada mora.
Ona: Da..navikne se čovjek...
On: A što je s tobom?
Ona: Ja sam sama..uživam kao i uvijek.. dobro je...
On. Nikad se nećeš promijeniti...ali nisi sretna.
Ona: (tišina)
On: Ne moraš mi to reći..znam te toliko...mirnija si nego što si bila prije...
Ona: Pa eto bilo je vrijeme da i ja malo odrastem...
On. Da, tko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...
Ona: Da..morala sam i ja malo odrasti.
On: Znaš često sam razmišljao o ovome... sanjao da ćeš nazvati..da ćeš se pojaviti negdje...onako iznenada. Zamišljao sam kako ću biti sretan ako te opet vidim ili čujem
( tišina)....i jesam sretan ..ali sam istovremeno i potišten..
Ona: Zašto?
On: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro...promijenili smo se... nismo više djeca..nismo više tako mladi i puni poleta...u stanju mijenjati sve.
Ona: znam.. znam da nije više isto..ali..
On. Nema tu ali više... znaš to i sama .. ne moram ti to ja govoriti... odrasli smo...
Ona: (tišina) znači kad... znači kad spustim slušalicu...
On: Nećemo se više čuti da... neću te zvati a nećeš ni ti mene... samo bi se povrijedili još više.
Ona: znači nećemo se ni vidjeti...?
On: Nećemo..to je bolje za nas oboje... bolje da te ne vidim...Ona: Htjela bi te vidjeti...
On: Nije stvar u tome da te ne želim vidjeti..želim to više od svega... ali znam da ne smijem . Tako bi samo povrijedio sebe a i tebe...
Ona: Znam.. (tišina)
(tišina)
On: Nisam te zaboravio..niti ću to ikada napraviti...znaš to.. nikada te neću istjerati iz svog srca..niti iz svojih misli..tamo ću te čuvati dok sam živ.
Ona: (tišina) ali...
On: I nemoj se sada pitati zašto... nemoj jedina.. tako je moralo biti. Sada bi najveća pogreška bila vjerovati da možemo nastaviti gdje smo stali prije 12 godina...
Ona: Ne mogu dalje..od onda? Od onog dana...
On: Znam...
Ona: Nisam htjela da budeš nesretan.. oprosti mi...
On: Nisi ti kriva... ne možeš se krivit što sam te zavolio..previše zavolio. Nisi ti kriva što ne mogu voljeti drugu... jednostavno je tako..
Ona: (tihi jecaj)
On: Draga vrijeme je da se pozdravimo..i da završimo s ovom mukom... molim te napravi to zbog sebe i zbog mene.. nećemo se više kažnjavati.. dobro?
Ona: (tihi jecaj) ...nemoj... nemoj spustiti slušalicu..molim te...
On: (tišina)..nemoj plakati....
Ona: (tihi jecaj) ...volim te...
On: I ja tebe.. ali ne možemo ovako..ne možemo si opet otvarati stare rane.. nemoj.. nemoj misliti više na to..živi život...živi i sjeti me se kada spavaš... tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći..tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
Ona: Ne želim ovo... ne želim da nestaneš...
On: Znam.. ni ja to ne želim ali znam da je to najpametnije.. a znaš i ti.. samo što sada ne želiš to priznati..
Ona: Ne mogu poklopiti slušalicu...
On: Onda ću ti pomoći još ovaj puta voljena.... pozdravit ću te... i reći ti da ćeš mi uvijek biti u mislima i srcu... živi srećo moja.. živi... volim te...
(spuštena slušalica)
Ona: ...jecaj...i ja tebe volim.... jecaj...
Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali niti su se vidjeli. Onda je on umro. Na njegovoj ploči u donjem desnom kutu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega riječi: Ovo je srce pripadalo samo njoj. Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog zimskog jutra na grobu je klecala sijeda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njezino naborano lice, a njezin topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomično klečala.. zatim se nagnula poljubila ružu i stavila ju na grob. Otišla je polako u daljinu...polako..polako... kao da ne želi otići. Svaka je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvijek bi se zadržala kojih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla..nije bilo starice..nije bilo više ruže...samo prazan grobak i snijega na njemu. No te noći zvijezde su posebno jako sjale... sjale su jer nije više bilo tuge..jer su konačno bili zajedno, tamo gdje su jedino mogli biti sretni zajedno...u vječnosti..
Tužna priča,ne??A zamislite...kak su samo mogli biti sretni skupa...al to je sudbina.....
POZDRAVE KA OSTAVIM....ekipi iz 2.EK....svima koje zovem svojim Mishekima....
Post je objavljen 25.10.2007. u 09:17 sati.