Probudila sam se (zapravo probudila me budilica u šest kako sam je i navila) i pomislila kako će dan biti savršen, iako je bilo jako rano....."Nevjerojatno tek je šest sati,a vani već sja sunce!" promrmljala sam optimisticno. Spustila sam se u Društvenu i tamo zatekla Kim, Ramona, neku nepoznatu djevojku, Vanessu i Hermionu kako pišu zadaće."Hej ranoranioci!" viknula sam im veselo još sa stepenica. "Ranoranioci?! Sada je deset sati, preskočila si doručak" rekla je Hermiona podignutih obrva samo kako ona to zna."DESET SAT!??!?!?!?" netko (taj netko bi bila ja) je zakreštao glasno. "Gospođice Evans što vam daje za pravo da se tako derete u Društvenoj prostoriji?! Niste sami u dvorcu!" sada se na mene derala Prof. McGonagall koja je izbezumljena ušla u Društvenu prostoriju. "Ispričavam se..."rekla sam tiše. Kada je McGonagallica i dalje zajapurena napokon izašla ja sam se još u pidžami bacila na posao. Evo kratkog popisa moje zadaće:
1. Sastavak iz starih runa (50 cm)
2. Sastavak o eliksiru života (40 cm) + sastavak o bezoaru (35 cm) zbog glasnog pričanja na satu (cuo me samo Snape)
3. Pomoći Hagridu naraniti neko čudo(vište)
4. Čarolija sjeckanja za Profesora F.
Ovo bi bio tek treći dan škole, a imala sam zadaće više nego ikada. Praktički sam se veselila hraniti čudo(vište) s Hagridom, jer nikad neznaš, možda mi pojede desnu ruku pa neću morati pisati (šalim se). Pojela sam jadni sasušeni dvopek što su mi cure sacuvale od doručka i bacila se na posao. Dan sam provodila u "optimizmu". Srećom napokon je na oglasnoj ploći obješen oglas o danu odmora umjesto Hogsmadeu. Nakon ručka krenula sam pomoći Hagridu. Hodajući niz stepenice spotaknula sam se, pala i sve knjige koje sam držala u rukama prosule su se po podu. Svoj bjes iskalila sam na jadnog prvašića koj se usudio ondje proći. Netko je, slušajući moju dernjavu na klinca, ispod glasa promrmljao: Ooo..... Ali ne dovoljno tiho. Podigla sam pogled i ugledala zgodnog dečka crne kose. "Ne deri se na njega!!" odmah mi se suprotstavo. "Zašto?!" upitala sam drsko. "Zato što mi je to brat!" odgovorio mi je. Ja sam se, mrtva od srama, odlučila izgubiti s vidika, u rijeci učenika. Može li mi dan biti lošji?! Ćak mi ni ono čudo(vište) nije odgrizlo desnu ruku (ovaj put se ne šalim).....Ukratko, novu sam zadaću radila do pola jedan navečer i onda napokon legla u krevet u nadi da će sljedeci dan biti bolji...........................
P.S. Isprike sto je post tako jadan, ali sam odlučila polako rasplitati priču (što neće biti nimalo lako) pa mi je ovaj dio tj. post trebao kao preduvod. Oni koji nisu čitali od početka sumnjam da će išta razumijeti pa ih molim da pročitaju dobar dio prvih posteva, a ja ću možda napraviti kratki sažetak najbitnijih stvari u ovoj prič dosadi. Molim vas da svatko ostavi barem dva komentara iz kojih se vidi da je pročitao post.......................
Ella
Post je objavljen 24.10.2007. u 18:44 sati.