Neznam čime se mjeri tuga,postoji li ikakav instrument koji bi izmjerio njenu jačinu,osim nedostatka one sjajne iskrice u oku.
Samo nekakav osječaj praznine za neznam čime ili kim,onako bilo je u zadnje vrijeme nekakvih ispada i pomućenih računa ali nedovoljno jakih da sruše na koljena.
Svakim danom si pokušavam objasniti što je to ali nikako mi nije jasno i nedostižem rješenje.
Samo mrzim ovu prokletu kišu koja još sve pojačava.
ali bude prošlo...
Igri bez granici
Da mozam bar da se razbudam
Vo svet na ljubovta bez stari dolgovi
I tie senista
Vo cekor sto me demneat
Da mozam bar da te pregrnam
Da ne se sekavam na studoj esenski
Onie patila
Sto tokmu nas ne sledea
A mojot zivot – igri bez granici
Umorna prikazna skinati stranici
Prazni neispisani
A mojot e vecno paganje
Se da se sobere - poraz ke ostane
Naviki stari vo mene
Da mozam bar d ate razbudam
So kafe utrinsko vo krevet zaedno
Pa d ate baknuvam
Toa go nema odamna
Da mozam bar da se zaljubam
Vo mala selanka na rosna ledina
Nebesno visoka
Nadolu da ne dogleduvam
A mojot zivot – igri bez granici
Umorna prikazna skinati stranici
Prazni neispisani
A mojot e vecno paganje
Se da se sobere - poraz ke ostane
Naviki stari vo mene
Post je objavljen 23.10.2007. u 22:25 sati.