Prostori licnih zbirki knjiga za mnoge od nas jesu spasonosna mesta,odmorista i svojevrsni rajski izvori.Zamislivsi
sliku raja kao ogromnu biblioteku,Gaston Baslar je i njegovog stanovnika opisao kao osobu sa svakodnevnim apetitom za citanje.Prve licne biblioteke,bez sumnje zbirke pergamenata i papirusa,imali su Euripid i Aristotel.
Sakupljanje knjiga kroz istoriju skoro se uvek vezivalo i i za vladarske moci.U Istocnom rimskom carstvu,u prvim danima Vizantije u IV veku,car Konstantin je stvarao svoju,po izvorima,veliku biblioteku.Ona je bila obrazovana kao svojevrstan odjek nestalog helenistickog cuda sveta-izgorele aleksandrijske biblioteke.Konstantinova zbirka posedovala je sva podrucja znanja njegovog vremena,kroz spise iz politike,medicine,filozofije,religije,knjizevnosti,
fizike i astrologije.Suvereni i pretendenti danasnjih novih Vizantija ili suoslenjeni na ekonomske racunice sa losih kompjuterskih programa,ili su licne bibiloteke sveli na sebi svojstvene i dokucive razmestaje.Pre dvadesetak godina,pojedini slikari hiperrealisti nestvarnom su izvodjackom tehnikom,u klasicnom postupku na platnu,ostvarili privid culu vida.Medju njihovim temama nasle su se i police krcate raznovrsnim knjigama koje ne mozemo doseci.
Mnoge bibiloteke istaknutih ljudi,prizori prestiza i ambicija,lice na takve hiperrealisticke slike.Mesto unutrasnjeg zivota,uspomena i sklonosti,biblioteka se prostire o ogledalskom odrazu dosadasnje civilizacije,objedinjujuci ili razdvajajuci knjige na mnogim jezicima i sa mnogim slikama,pruzajuci beskraj iznenadjenja i iskustava.
Pridev"zapusten"obelezava veliki broj licnih biblioteka koje su tvorci bez plana i ideja uspeli da sakupe.Takvo stasalo vlasnistvo obavezno je posuto prasinom,pociva na dotrajalim policima ili stanuje"ugurano u raspoloziva mesta".U drugoj varijanti zapustenosti,primerci se cesto nalaze i na podu,u kartonskim kutijama ili pod krevetom,
stvarajuci utisak o vlasniku kao licu primarnom na dugotrajna privremena resenja.
U resoru vece zapustene biblioteke podrazumeva se da ima kabastih,izguzvanih i zauvek zaboravljenih knjiga.
Drugu krajnost olicuju uredne biblioteke,cesto postavljene u vitrinama na metodican nacin,gde se iza stakla u pravilnim kompletima dodiruju ruski klasici,recnici ili tomovi enciklopedija.U poslednjim decenijama,na srpskohrvatskom jeziku stvorene su ljupke enciklopedijske celine u kojima usvojena pravila zapadnjacke konciznosti cine da pred citaocima biografije stvaralaca ideja,sprava,knjiga i slika civilizacije izgube na znacaju pred dostignucima lokalnih oslobodilaca ili policajaca.Netaknute knjige zive podjednako u urednim kao i u zapustenim bibliotekama,potkrepljujuci tvrdnju Renea Aloa o stalnom postojanju deset hiljada knjiga koje,izuzev pisca i lektora,niko ne cita.
Do nasih dana,uredne biblioteke stekle su i znacenje neceg drugog.Da li je biblioteka i dotrajala metafora za skrivanje?
U filmovima,napetost narasta kada police biblioteke postaju tajni prolaz,a u stvarnosti kada se iza vidljivih primeraka pronadju knjige nepristojne literature,tajna dokumenta,cesto flase ili neka jaca sredstva za lagodnu izomenu svesti.
Postoje biblioteke koje su u stalnoj tami,pa se zeljena knjiga moze raspoznati dodirom,na slican nacin na koji se dodirom mnoge knjige mogu i citati.Najpoznatiji pisac-bibliotekar Borhes,ostavio je u svojoj poeziji i prozi zanosne meditacije o znanjima rasutim ili zauvek nestalim u zaboravljenim,cesto licnim bibliotekama.Junak Sekspirove
"Bure"izgnani milanski vojvoda Prospero tvrdio je da nekoliko tomova iz svoje biblioteke ceni vise od vojvodstva.
Slivene u nasim knjigama,ili u jednoj jedinoj knjizi,cesto pozivaju,kako kaze Baslar,"zaspale sile ustajalog sveta".
Opsta slika ovdasnjih licnih biblioteka?Pocetkom sedamdesetih,u vremenu oslobadjanja od anarholiberalizma medju Juznim Slovenima,u reklamama u casopisima ili na televiziji stvorene su idealne slike dnevnih soba sa mrkim regalima koje je trebalo prodati.U regal-garniturama,pored kristalnih servisa i ukrasnih gondola,na policama su se nasli i uniformni kompleti knjiga.Sabrana Tolstojeva ili Andriceva dela bile su slepljene suplje kartonske makete.
Vidjene u salonima namestaja,podsecale su na kulise fasada podignutih u pustinji za narodni docek politickog mocnika.
U vladavinama ovdasnjih ucenih ljudi,danas se moze priznati:mnoge njihove licne biblioteke sadrze samo kartonske makete.
Post je objavljen 23.10.2007. u 11:03 sati.