Pregled posta

GOST-POST...PART VII...

Idemo dalje. Gost-post ubacuje u drugu brzinu...
Danas je gost za mene jedno od najugodnijih iznenađenja ove godine..
a to je...Skaska

No da ne duljim idemo....

Dakle na početku da kažem, da tebe nisam čitao, ni obilazio do zadnjih par mjeseci, i da ne znam skoro ništa o tebi. Tek da volim čitati tvoje postove, i uvjek se nasmijem i dobro zabavim. Kao u onom postu gdje pozivaš peseke da ne kakaju po političarima...
Pa reci nam, nešto opčenito o sebi....tko je Skaska, i koliko dugo plovi na ovom brodu što se blogom zove....
Skaska:
Skaska je jedna sitna, skromna i nadasve radišna ženica koja većinu svog ovozemaljskog vremena provodi v kuhinji. Kako kao takva introvertirana uvijek skaska za novotarijama, tak je prvi post napisala tek u siječnju ove godine.
Sudeći po načinu izražavanja, zaključujem da si prošla svega i svašta, i da pamtiš dosta dugo.
Reci nam koji je događaj obilježio tvoju mladost...
Skaska:
1985. imala sam bliski susret s izvanzemaljcima. Bijaše to na jednoj jadranskoj plaži. Otad me promatraju i oni i ovi. Al ja se ne dam, kuham i dalje.


Ako si mislila da sam ovime htio doznati koliko imaš godina varaš se, jer slijedi i ono drugo pitanje. Koji je tužan događaj urezan u tvoje srce, i o ćemu je riječ...
Skaska:
Baš taj susret izvan kuhinje, na plaži, pod zvjezdanim svodom iznad mene i moralnim zaklonom u meni bil je u jednu ruku i radostan i tužan. No, s obzirom da sam u levoj ruki nosila špeceraj, onda bih se odlučila da je bil više tužan, jer kad si na izvoru informacija kao da si na vrhu planine. I sve lepo vidiš, i kričiš i opominješ i ništ. Nitko te ne čuje. A i zrak je težak za disanje, pa si stalno na rubu da se ko govnovalj spustiš. Evo, i sad me nekaj duši.
U jednom od prvih postova iz serijala gost-post, ugostio sam Levanticu, i neoprezno je tada pitao za njene mane. Kako su poslije bili na redu dečki, naravno da ih nisam to pitao, jer dečki nemaju mane.Šalim se jasno...kaj misliš kaj nebi trebala delati, a uporno delaš???
Skaska:
Osim kaj se praši kud projdem s peruškom i osim kaj trava ne raste (neko vrijeme) di pokosim imam tu jednu gadnu stvar v sebi, a to je da pomalo čituckam misli unaokolo. A kad mi se neko zameri i stane na žulj gotov je. Doslovno i preneseno.


Kaj te veseli u ovoj sivoj svakodnevici,imaš li koji hobi kojem se rado predaješ...
Skaska:
Skupljam usisavače. Počelo je to od onog susreta s izvanzemaljcima.
Kakav je tvoj stav prema životinjama? Smeta li te kad netko više drži do životinja nego li do čovjeka? Ili smatraš da svatko zaslužuje sudbinu kakvu si sam napravi...
Skaska:
Volim odojčeke. S krckavom kožicom.

Ja si volim dobro pojesti, i za sebe sa punom odgovornošću mogu reći da sam gurman.
Ne školovani degustator, već dobar poznavatelj jela, i njihovih sastojaka, i mirodija, i ima nekoliko jela koje obožavam.Kaj ti najradiješ spremaš i koga voliš razveseliti jelom..
Skaska:
Saftno je ključna riječ. Svi smo sretni uz saftno.

Sad nekoliko brzopoteznih...
lijevo ili desno
Skaska:
Sredina levo.
Kirin ili Čobanković
Skaska:
Čobi, tko te čuva dok sam ja na straži?
Kosor ili Hloverka
Skaska:
Hlo se osušila ko moja smokvica v dvorištu. Volim vatrene puce, al sušit se treba polako i s mjerom. U suprotnom kad dozriješ nisi ukusna.
grah ili salata
Skaska:Grah salata s bućinim uljem.
odojak ili janjac
Skaska:
Tetovirani odojček.
švarcvaldica ili parfe
Skaska:
Švarcvaldica i frape, anagrami su mi sve!
burek ili čevap
Skaska:
Burek sa sirom, vruć, masni, bradocjedni.
Što si više voljela,otići u kino, ili šetati gradom
Skaska:
Nejdem u kino otkad nema onih crno bijelih foršpan žurnala o pobjedama žuljevitih ruku radničkih neimara. Pretjerali su s bojama. A gradom šećem sam kad zirkam selake. Inače uvek jurim da mi deca i pesi ne ostanu gladni.
Koju glazbu voliš, i kaj voliš plesati
Skaska:
Sinatra uz cugu, Dylan uz mlince s puricom. Definitivno, provjereno. Kombinacije koje otvaraju sef moje duše.
Za kraj reci mi kaj god hočeš, ili poručiti nekome nešto, i reci koga bi voljela poslije tebe vidjeti kao gosta u mom gost-postu...
Skaska:
Štela bi reć da bum se u dogledno vreme kandidirala za nekaj, pa bi lepo molila da se i blogeri priključe glasačkoj mašineriji. Garantiram da bum sredila pizdarije kak ih sređujem i v kuhinji. Pod mojom štiklom svi bu morali biti sretni. Uvela bum nepomućenu sreću za pravednike. Oni drugi već bi sad trebali početi drhtati, strepiti, cvokotati.


Kaj se tiče gosta-posta morti Peratović. Čujem da su ga pripustili na slobodu. A sa slobodom se ni šaliti.
A sad slijedi post drage Skaska....


SARMA

Pizdu materinu. Osim kaj me bole kosti, jer valjda ih je propuhal ovaj arktički zrak u prolazu (naglasak na prolazu) izgleda da su se u tu napadačku inicijativu uključile i stvari koje nikak proć i svake godine izgleda da sve više rastu i bujaju i kenjaju. Lako je reći „ja ne gledam telku, ne čitam novine“. To ni moguće. Jednostavno iz kompliciranih i argumentiranih razloga. I nekak si mislim sve bi bilo lakše da se nemaju deca. Otfural bi čovek svoj život, izoliral bi se na najinteligentniji način i otišel svetom Petru na šljivovicu, sve kak red i Božek zapoveda. Al kad imaš mlade na kojima bu ovaj svet ostal onda ti nije svejedno i jednostavno ne možeš furati tu furku „nije me briga“.
Kad sam bila mala curica, nosila dindrlicu, bijele dokoljenke, vozila se na rolšuhama i lizala sladoled iz automata mislila sam kak veliki stričeki uvek znaju kaj delaju i kak je moje samo da budem dobra, da poližem sladoled tak da se ne zamažem i da mi dokoljenke simetrično stojiju. Danas eto znam da fakat ni tak i da možda negdje drugdje je tak kak sam si zamišljala. Zato i ne volim putovati. Bojim se da bum se razočarala i da je svugde tak. Al mora se i to, ter vidim da i nije baš tak, da smo fakat zastranili i da smo valjda u nekakvom, tješim se prolaznom purgatoriju, koji će ispljunuti i nekaj dobroga.
Paradoksalno je kak bumo uskoro imali mogućnost izbora, a zaprav baš i nemamo izbora. Kak ja kad upalim svoje rodoljubne svećice ne vidim svetla. Jer, kad se voli zemljica vole se i ljudi iz te zemljice, a ovo kaj se već sad počelo događati pred izbore to ne sluti na dobro.
slika skaska
Izgleda mi ko borba dva kontejnera puna smeća s usputnim manjih hrpicama sličnog smeća, pa udri vjetar, bura, orkan, nosi sad na jednu sad na drugu stranu. Cijelu noć. A ujutro kontejneri prazni, vrećice prošupljane i ulica u dreku.
Kaj sam zaprav štela reći. Prvo i osnovno da se glasati mora i to je nekaj kaj je totalno bitno. Druga je stvar kaj nemamo puno izbora, al ono još bitnije je da se trenutno usmrđena politička nam klika ne uspoređuje s univerzalnim plemenitim pojmom vladanja. Ja još uvijek sanjam ispod svoje dindrlice kak bu se našla kritična masa poštenih ljudina koji bu se „ubacili“ u političke vode s jednom jedinom namjerom da nam svima bude bolje. Držanje po strani je piš me vrit. Ovaj naš svet je tak podijeljen. U principu svijet je naš dom, al radi boljeg funkcioniranja svako bi trebal uredit svoju obitelj, svoj posjed, svoju državicu. To je podjela posla. Ak oni kaj se guraju nisu to u stanju onda trebaju otić. Al mora ih netko i zamijeniti. Mic po mic to bi trebali biti neki novi ljudi. Čini se da ih ima puno i u kafićima, i na blogovima, i u pismima čitatelja. I zato bi štela sam reći da se moramo aktivirati ko prave ljudske bombice. Jerbo ja kad kuham sarmu i ak hoću da je onakva kakva hoću i da je mojoj deci ukusna ne bum dala da mi je kuha neko drugi. Sama bum je skuhala.


Dakle, to je to...idući tjedan netko će dobiti mail, i biti novi gost-post, a dotle neka vam je ...BISTRO


Post je objavljen 22.10.2007. u 21:36 sati.