Poljubih te sinoć u nemirnu snu,
Golicah tamom tvoja ramena,
S tobom sam bio, a nisam tu,
Čas sam od mesa, čas od kamena.
Pružih ti ruku, al' hladna osta,
Zazvah te imenom koje me hrani,
Tad se probudih kraj starog mosta,
Tko nam to neda, tko nam to brani?..
Mogli smo biti, jedna duša,
Duša što priča i kada sluša,
Mogli smo sve,
Ja za tebe, ti za mene.
Al' mrak nas je dotaknuo,
Ja se nisam pomaknuo,
Nisi ni ti...
Zato smo nestali!
Post je objavljen 02.05.2008. u 00:30 sati.