Marketing
I neka netko se osudi rec da je zivot fer...
Los dan,jakooo los dan 
Prvo veli meni Tea ujutro: Petri Bat je mama poginula u prometnoj nesreci
To je bio šok 
,iako je nepoznajem,mislim znam ju iz viđanja,jako mi je zao.
Sama pomisao da izgubiš nekog od roditelja je jako ružna...
Pogotovo ta cura mi se cinila ful draga,uvjek optimisticna i nasmijana...da bar ja mogu tako 
Dođem u školu,sve je bilo oke...
Pod engleskim odem na wc,vratim se oni su pisali nekakve rečenice,ja nisam stigla napisat uzme mi bilježnicu i da mi jedan 
I dobro,to me malo potreslo al sam si mislila: ma boli me kurac kaj sad...
Dođem na sat razrednog,gleda mi razrednica ocjene i rekla mi je da mi posao nevalja...
Ja sam to znala,ali kaj mogu kad jednostavno previse mi se toga mota po glavi da bi ucila,ili razmisljala o tome...
Ono sto mi je rekla nakraju,me potreslo vise od svega.
Nisam to očekivala,ali nezamjeram nikome.To je njezino misljenje,a opet ja mislim da to kako se ja oblačim nikoga nije briga,bar nebi trebalo bit.
Nabila sam kapuljaču na glavu,i kada sam prevrtila cjeli dan...shvatila sam da bih ga trebala zaboravit...
I onda se sjetim jedinog ljepog što se dogodilo,ali to nije za vas niti ce ikad bit 
I bas los dan...
Jadna petra...
Kaj da velim...sranja se događaju,tako je to...I neka kaze netko da je zivot fer...
Nije,i nikada nece bit.I ako netko gore postoji,sigurna sam da bira krive ljude koje zeli da budu sa njime
jer mislim da su ipak oni vise potrebni nama...
Pogotovo Petri mama...
"Pogled odozgo okom plavog goluba
hiljadu pričča, šaka sreće i tišine
nije ni srce uvjek crvena fasada
pukne baš onda kada najmanje se nadaš" Six Pack
Lucija...
Post je objavljen 19.10.2007. u 22:51 sati.