Marketing
Svega pomalo...
Kad će taj petak... Pa eto ga. Stigao je, a ja sam bila potpuno nespremna. Drugim riječima, petak je, pola 10, a ja sam doma pred laptopom. Možda i bolje. Čak i meni ponekad treba odmor.
Zadnjih dana se posvuda provlači ista tema, smrt Toše Proeskog. Ja ne namjeravam pisati o njemu jer u principu ne znam gotovo ništa o čovjeku, samo bih htjela reći da mi je grozno čuti za smrt tako mladog čovjeka. Ne kažem pritom da je ok kada umre netko stariji, ali kad su u pitanju totalni neznanci, onda je nekako teško čuti da je umro netko tko je praktički tek počeo svoj samostalni život. No dosta o tome.
Vraćam se staroj temi, sebi samoj. Možda sam užasna egocentrična kučka, al nekak moram izbaciti iz sebe neke stvari. A ovo je idealan način da napravim to bez da me itko prekida.
E pa...dakle, situacija je takva da sam se prije par mjeseci zatelebala preko ušiju. I da sam uspjela uvjeriti samu sebe da je to real thing. I naravno da sam sada na pragu toga da pobijem sama sebe. Hm, hm. Znači, da rezimiramo- zatelebana, on ne živi u Zagrebu, ja patim silno, nemrem bez njega, lelek i plač. Ali naravno da se situacija blago zakomplicirala (jer komplicirana zapravo nije bila, samo sam ja malo počela pucati).
Ono što je danoj situaciji dalo novu dimenziju kompliciranosti (je li to uopće riječ??) jest činjenica da sam upoznala jednog vrlo zanimljivog momka. Beskrajno čudnog, jako blebetavog, ali i samim time zanimljivog. Onaj spomen gradske kavane od prije par dana...naravno da me on natjerao na to, ne bi ja sama učinila takvo što.
Uglavnom, gospodin Zanimljivi, u daljnjem tekstu gZ (nije kemijski simbol za guzu, već oznaka za gospodina Zanimljivog
) mi je potpuno zdrmao ionako nestabilno tlo pod nogama (ili sam ja ta koja je nestabilna, hm?).
E pa reći ću vam zakaj je to tak kak je.
GZ: 1. Jedini osim schmutzitze s kojim mogu voditi telefonski razgovor do beskonačnosti, ili barem da limes tog razgovora teži ka istoj
2. Sklon je opraštanju mojih gluposti (pijano zvanje u 1 ujutro, s tim da smo blebetali pola sata)
3. Dovoljno lud da ispuni moje potpuno blesave pijane želje
4. Tolerira moje kašnjenje usprkos kiši
5. Odlično se ljubi
6. Činilo se kao da ovaj popis nema kraja
7. Zapravo i nema
8. Al ne znam kaj bi navela kao najbitnije
9. Pa je bolje privesti ga kraju
Uglavnom, gZ je od samog početka obaviješten o situaciji sa neimenovanim otprije. Što sam ja iznijela pred njega kako bih mu izbila iz glave bilo kakvu pomisao u vezi mene, tj NAS. I za što sada smatram da je možda ipak bilo brzopleto.
Ono što mi se najviše svidjelo je činjenica da nije odmah pobjegao podvijena repa, već je to prihvatio sasvim normalno, netipično za muškarca (bez uvrede, dječaci), i to uz opasku:" ono što prvenstveno želim je biti tvoj prijatelj, a ostalo nije toliko bitno". Možda ovako zvuči neiskreno, sladunjavo ili kao klišej, ali znam da je bilo iskreno. Jednostavno znam... Za mene je on jednostavno sve što bih mogla poželjeti...a sve bi bilo lakše da se pojavio prije.
Sada imam osjećaj da što god izaberem, nije dobro. Da kako god moja odluka glasila, netko će nastradati...Ono što mi se čini najlogičnije je da ću to biti ja. A nekako ne želim to opet.
Eh kako se uspijevam uvaliti...
I koji zaključak ja izvlačim iz ove priče? Moj uobičajeni, da je život kurva, i da se skupo plaća. A ja sam već u minusu.
Ma joooj, nije sve tak gadno, proći će i to, mladi smo, a znamo da sve je lako kad si mlad, lakše okrećeš leđa sreći, baš te briga s kim ćeš leći, krv i suze mogu teći...
Ne tolko da mogu kolko moraju.
Da vas ne gnjavim više, šaljem vam pozdraf
i velku pusu
Post je objavljen 19.10.2007. u 21:21 sati.