kada čovjek malo bolje razmisli o stvarima na razno, možda mu padne na pamet i pokoja sitna stvarkica. možda skuži da se po blogačima večinom komentarišu kežual postovi koji nemaju ni glave ni repa, a radnja im se večinom vrti oko "što sam danas radija u hebenoj školi" ili "uh, kak' mi je fakat dosadno" ili još bolje "uuu, kako mi se sada klopa pizza jerbo sam gladan, a i baš mi se pripišalo pa mislim da bi to bilo to od posta".
'nak ljudi em ne pišu i em ne komentiraju "pametne" postove. sve se svodi na "uh kako super blogač, dođi i ti komentirati moj". a takvih komentara onda ostave i na 13-tak, pa si vi mislite. a dobro, ovu temu sam več jednom imala, pa sad neću ponovno. zapravo, mislim da sam ju imala već jedno pet puta, ali nikako da dođem do nekog odgovora na pitanje zašto je odjenom postalo "in" imati blogove nakrcane slikicama i glazbicama koje bliješte i sjaje i skviče i što god.
zašto, bože, zašto nam to radiš? to možda niječeš svoje vlastito postojanje? ili nam pak ukazuješ na skoru apokalipsu? kraj svijeta?
ljudi mogu biti gluplji. naravno. samo je ljudska glupost bezgranična. rekaše jedan navodno pametan ćovo, neki židov s jednim kamenom
zašto ne koristim velika slova. pitanje je sada. a ne da mi se. mislim, ionako nitko ne čita ovo, pa koga briga. koga briga za tipfelere ili kojekakve greške. ovo je moj post i oka ućoh ugom i ekčapoan itasip.
i tako. sad bih mogla reći da imam vremena napretek. mogla bih reći da mi je dosadno. mogla bih reći da sam gladna, a mogla bih reći i da moram na zahod.
i onda bih lagala. kasnim na bus, nemam vremena za dosadu, sad sam jela i ono sa zahodom je već obavljeno.
ako baš nekoga zanima. znam da da. i znam da zapravo i ne.
who cares
ja sam faca jerbo znam engleski. ti nisi.
finish
Post je objavljen 19.10.2007. u 17:14 sati.