Zasto veliki broj ljudi gleda na svet kao na „ crno “ mesto? Razumem, naravno, ljude sa velikim i teskim nedacama koje su se spustile na njihova gotovo vec slomljena ledja..ali mlade ljude...koji tek koracaju ka svojim snovima a vec se unapred pocinju utapati nailazeci na prve prepreke...guse se...a znaju plivati...ne razumem... Svako od nas se skoro svaki dan susrece sa problemima, teskim situacijama koje su u tom trenutku neresive, koje nas lise i ono malo volje i hrabrosti sto smo skupili za koracati dalje...Nemojte tako...
Zar je zaista potrebno da nas necija tudja nesreca udari kao malj po glavi da svatimo da nasi problemi ustvari nisu „ smak sveta “ ....da se suvisni kilogrami mogu skinuti, da se sruseno prijateljstvo moze ponovo podici na noge, da su bubuljice i ruzan nos samo mali dio naseg odrastanja...da lepa garderoba ne znaci sve..da prekid veze nije prekid zivota...da pasti na ispitu nije zadnja zivotna sansa za uspeh...da za pronalazak posla ipak treba vremena...i mnoge druge velike male stvari...
Sve ce to jednog dana doci na svoje...doci ce onda kad se budete smirili u sebi, kada pocnete voleti sebe i ljude koji vas vole sa svim vasim vrlinama i manama...Uzivajmo u zivotu i neka zivot struji kroz nas...Zivot je lep...samo ga trebamo nauciti ziveti..
Najlakse je pesimisticno gledati na zivot...pesimist..uvijek spreman na najgore, a ako bude bolje od najgoreg – dobro i jest ! Mala je to mrva srece da bi se tako zivelo...treba ziveti odvazno, verovati i nadati se najboljem...treba ziveti hrabro, jer samo hrabri vole a kukavice cekaju da budu voljene !!!
Post je objavljen 23.10.2007. u 12:08 sati.