Jurite po livadama, šumama i gorama...sve je super...pas je okrenut na vas, dobro vas prati, ima volju igrati se s vama...baš onako pravo dobro.
Nakon jurnjave i igre odlučite izrađivati naredbe i vježbe...danas nećete puno, tek dvije vježbe koje malo štekaju i ostalo vrijeme ćete potrošiti na kombiniranje svih onih naučenih vježbi.
Krećete s ove dvije koje štekaju...pas se iz super veselog i prema vama okrenutog psa, pretvara u lijeno i nedamiseradit tupavo štene...OK, kao radi mali pas što vi od njega tražite, ali se rasteže kao žvaka...s puno strpljenja i sa živcima zapakiranim u džepu vi smireno korigirate štene, pokušavate ga motivirati na bolji i entuzjastičniji rad, ali pas jednostavno testira vaše granice izdržljivosti. Joooooj mali pas, zašto to radiš...od kuda sad ne razumiješ što znači naredba stoj? Kako? Pa to smo miljon puta radili! Pas glumata žalosno štene i spušta uši i radi onu plačno razmaženu grimasu lica...joooooj, OK, prekidate trening i nastavljate s igrom. Pas iz tužnog u milisekundi postaje euforičan...ma ne može to tako, pa ne može pas biti poslušan samo onda kada on to želi...mora slušati i kad mu se ne da i kad je umoran i kad mu je zima ili vruće...kako bi to izgledalo da pas bude dobar i poslušan samo kada se to njemu hoće.
Motivirate psa igrom i nagradicom i on i dalje euforično i pun interesa skače oko vas...no čim krenete raditi naredbe i vježbe pas jednostavno bezvoljno, usporeno i namjerno pogrešno radi. Ponovno puštate psa u igru i to sa psećim frendom koji je od nekuda dojurio...i gle čuda, pas odjuri od vas stotinjak metara bez da je trepnuo i bez da je pogledao prema vama...joooooj pas, sakrit ću ti se tako da me nikada nećeš naći...pozivate psa k sebi i on nevoljko i usporeno dolazi...nisu to pseći umirujući signali, zna pas da je kriv i da ga sad slijedi kazna. Poliježete psa i nedate mu da mrdne narednu minutu, dovoljno da shvati kaznu...puštate ga sa možeš i pas opet sretno i euforično juri i skače oko vas. Igrate se malo s njime i sada ponovno pokušavate raditi, ali pas jednostavno nastavlja testirati vaše granice, nastavlja provjeravati hoćete li vi baš inzistirati na tome da on odradi neku vježbu i naredbu, ili ćete popustiti.
Na kraju balade i totalne nemogućnosti ikakvog rada na psu vi ostavljate psa da sjedi na livadi i odlazite prema autu, pozivate ga sa već odavno izrađenom naredbom dođi...pas krene prema vama i umjesto da se zaustavi ispred vas i sjedne, pas odjuri u auto. Pozivate ga van, ali pas ne želi izaći. Primate ga za ogrlicu i izvodite ga van iz auta...ponovno mu pokazujete da uđe u auto i pas to radi, ali kada ga zovete van iz auta pas ne želi izaći iako savršeno razumije što se od njega traži. Prodrmate psa za ogrlicu i izbacite ga iz auta, polegnete ga kraj vas i nedate mu da mrdne naredno vrijeme. Nakon toga ga hladno pošaljete u auto i krećete kući.
Umorni ste od svađe i tog mentalnog nadmudrivanja sa, do prije neki dan, super dobrim dragim i poslušnim psom. A vidi ga sada...probija ga taj pubertet. Za njegovo i vaše dobro želite da što prije prođe.
Post je objavljen 19.10.2007. u 08:12 sati.