Sjedim na satu i umirem od dosade. Ova škola je strašna ustanova, svi te čudno gledaju. Ako znaš ne valja, ako neznaš nevalja. Suučenici su svi u grupama, pa tako i ja, međusobno grupe nisu posebno dobre, svi se čudno gledaju.
Napokon nađem neku zanimaciju, blejim kroz prozor, profedor me strelja pogledom jer ne gledam njega dok priča.....
Strahota.....
I onda ono najgore..... otvaranje imenika, otvaranje nasumce.....
Dobro je nisam ja.....
Profesore nisam učio, začuje se tiho.....
I onda opet isti strah kao iprije par sekundi.....
Nožarić......
U sebi mislim zašto baš ja....
Ustajem.....
Reci mi.....
Mislim si di me nađe.....
Muljam......
Sljedeće pitanje.......
Muljam.....
Izvučem neku dvojku......
Sjedam, sretan jer nije komad......
Odlazim sa jednog sata i odlazim na drugi i opet ista stvar. Pa mi dođe da se ispišem, to je tlaka, čemu sve to, čemu moji živci odlaze u nepovrat.
Jedina dobra stvar u školi na kojoj se mogu opustit je ono vrjeme između trećeg i četvrtog sata!! Marenda, toooo...
I onda opet....
Za koji kurac........ Al onda opet možda će mi to jednom trebat!?? Ko zna??!
poz... ok crazy_žareta
Post je objavljen 18.10.2007. u 22:18 sati.