Ne znam ni kako bi opisala kak se osećam. Nisam tužna ali imam utisak kao da mi nešt nedostaje u životu.....Neki bi rekli da sad kukam ko kakvo razmaženo dete ali doista se tak osećam.
Nemam previše obaveza. Posvetila sam se čitanju knjiga. Tokom studiranja nisam imala previše vremena posvetiti se tome.
Svakog dana nam nek dodje na kavu. Juče nas posetio cimericin kolega sa posla. Pravi je dobrica i presladak je. Kad je otišao doma cimerica mi rekla da mu se svidjam. Ona ga zna bolje od mene i to je zaključila jer je počeo češće da dolazi od kad nas dve živimo skupa, zove me MALA i uveka ima neki plan da radimo neke stvari skupa. Što je problem ? Ima devojku sa kojom je već nekoliko godina. On je jedini muškarac koji mi se stvarno sviđa ali ne mogu bit sa njim jer ima vezu. Ne želim dobijati ljubav na kašičicu, povremena viđanja i ne želim vezu koja je već u startu propala.
Znam što želim i što ne želim, tak da neću svoje, a i tuđe vreme trošit uzalud.
"....može se primetiti da je ljubav neobično kružan proces. Proces proširivanja sebe je veoma evolutivan. Kada je neko uspešno proširio svoje granice, samim tim je i prešao u više stanje postojanja. Tako da akt ljubavi postaje akt samosazrevanja, čak i onda kada za cilj ima tuđ razvoj. Samo težnjom za evolucijom uspevamo da evoluiramo.
...ova unitarna definicija ljubavi uključuje ljubav prema samome sebi i ljubavi prema drugome. Pošto sam je ljudsko biće, voleti ljude znači voleti i sebe. Posvetiti se ljudskom duhovnom sazrevanju znači posvetiti se sopstvenom i tuđem razvoju. Zaista, kao što smo već zaključili, nemoguće je voleti druge ako ne volimo sebe. "
M.Skot Pek : Put kojim se ređe ide
Post je objavljen 18.10.2007. u 07:13 sati.