Oj......
Evo mene......pukla me inspiracija za napisat post..al ne bas o nekoj lijepoj temi nego o smrti...da...
Jednostavno, ovaj užas koji se danas desio nažalost Toši me potaknuo da napišem post o tome, iako i sama dosta često znam razmišljat o tom......Život je glup, život je sranje, u to sam se uvjerila već previše puta, ono malo trenutaka sreće i lijepih stvari(bar u mom slučaju) nije ništa naspram ovim sranjima koja se događaju, stalnoj depresiji u koju upadam, i ne samo ja nego i svi oko mene..i istina, prođe to, i sve je super, al znam da je samo pitanje dana kad će se vratit...uvijek je tako..uvijek se vraća...evo zadnjih dana sam bila dobre volje, i još sam, ful(razlog:Martina,imaš dvije opcije..haha, upućeni znaju o čemu pričam), ali to što je to sad tako ne znači da već sutra neću past u neku glupu depru zbog neznam kojeg razloga i opet će sve bit šugavo i glupo...i u takvim trenucima se pitam dal se uopće isplati živjeti..znam da zvuči glupo, i meni je sad glupo, al kad sam takva, depresivna, sama, jadna...sve se čini drugačije i teže..nekad mi se čini da nema smila boriti se, mučit se, da bi lakše bilo jednostavno se predat, zaustavit život...nikad se to ne bi usudila, kao ni većina njih koji o tome pričaju(jer da smo svi takve "face", nitko od mojih frendova ne bi bio više živ, lol, svaki dan planiraju način na koji da se ubiju hehe), ali glupo je šta ljudi umiru..šta mladi ljudi umiru..to nije pošteno, i to umru oni koji to nikad nisu poželjeli, koji su puni života, energije, koji imaju toliko planova, a oni kojima je život teško sranje, oni koji ne žele život oni moraju živjet i mučit se....sve je naopako, onako kako ne treba bit, i to je tako uvijek u ovom jadnom životu...i sve češće umiru mladi, a ne oni koji su svoje preživjeli...da se mene pita, trebala bi bit neka granica, neka određena životna dob u kojoj ćemo svi umrijet, svi u istoj godini života, i da čovjek ne može umrijeti prije, na bilo koji način...to bi bilo ok..ovako mladi životi samo odlaze, i to oni koji ne bi trebali,kako sam već rekla oni koji baš žele proživjeti život punim plućima...dosta često se uhvatim kako razmišljam o smrti...u onim trenutcima kad sam u depri, sama, tužna, ostavljena...i često puta poželim da me nema, kako bi tako bilo najbolje, ali ustvari to je samo prolazna faza i znam da u stvari ja to ne želim, kad prođe depra prođu i ta razmišljanja...jer znam da ima ljudi zbog kojih se isplati živjet i kad je najteže, ako ne zbog sebe, bilo bi kukavično oduzet si život zbog ljudi koji te vole,kojima je stalo do tebe, njih učinit nesretnima-to je sebično...koliko god puta da pomislim da ne želim život, znam da kad me prođe opet ću se veselit sitnicama, opet ću imat planove za idućih 50 godina, opet će mi se isplatit živjet ako ništa drugo zbog gluposti koje proživljavam....
Ali svejedno, glup je život...danas jesi - sutra nisi...i nikad neznaš kad će doći to tvoje sutra.... a dolazi prije nego što bi trebalo, i na krive načine, na najgluplje načine, a najgluplji način je onaj najčešći-prometne...to je najgluplji način da netko izgubi život a u zadnje vrijeme je najčešći...užas......
uglavnom, neću se raspisat još više jer ionako uvijek dobijem komentar da pišem romane, biblije šta ja znam, a i počinjem filozofirat, a to ću nastavit u nekom drugom postu....
Uglavnom, volim vas i uživajte mi...i nemojte bit emo, depresivni, tužni...nije to dobro...ŽIVOT JE KRATAK I TREBA GA ISKORISTIT NAJBOLJE ŠTO MOŽEMO, KAD VEĆ IMAMO PRILIKU!!!!!!!!!(čitaj:spas je u cugi hehe)
Kiss
Post je objavljen 16.10.2007. u 22:49 sati.