Uprkos sve ucestalijim sumovima bombardovanja,topovskog oglasavanja i ocigledne uzurbanosti logorskog komandnog osoblja,dok se priprema za odlazak,vecina jos zivih logorasa strepi,samo se manji broj,odskora zatocenih,nada najboljem.
Himler je,14.aprila 1945.godine,naredio da se svi koncetracioni logori evakuisu,s napomenom da nijedan zatocenik ne sme ziv pasti u ruke neprijatelju.Treba utrti sve tragove zlocinackog preduzeca...
U jednom ambaru kod Gardelegena,uoci oslobodjenja,esesovci su spalili hiljadu jos zivih zatvorenika...Vatru logorski gospodari nisu racunali u neprijateljski element.Toga puta nisu se brinuli o pepelu.
Zitnica je gorela duze od ljudi.I zitnica je sagorela.Polumrtvi logorasi,u nesvesti,cutali su,a sada,u nasem kosmaru,
govore plamenim jezicima o najobicnijim stvarima kojih nema vise.Nista vise ne moze biti obicno,cak ni razumljiva pojava da je i taj stagalj morao izgoreti.
Samo jedna stvar,na kojoj opet ne bi trebalo ustrajavati:imati zitnicu za grobnicu...Koliko ISTIH reci da bismo rekli da je hiljadu jos zivih ljudskih tela spaljeno,i sve ono sto od hiljadu zivota ide naprosto s tim telima.
Neka je i samo jedna rec.Hiljadu je beskonacan broj.Sve su reci pred njim iste,i ne mogu ga kazati.
(Jovica Acin-"GATANJA PO PEPELU(O izgnanstvima i logorima)")
Post je objavljen 16.10.2007. u 16:04 sati.