Marketing
Joj, danas.
Poginuo je Toše, što mi je žao a još više jer znam da ga voliš.
U biti puno ljudi ga voli.
Sonce vo tvoite rusi kosi
Angjel sto ljubov mene mi nosi
Dzvezdi se krijat vo tvoite oci
Zlato moe odamna cekam da pristignes ti
Zborovi baram zborovi nemam
Nikakov tebe ne te opeva stih
Ja sam sva sjebana (ne zato) jedva sam se popela na treći kat zima mi je.
Sanjala sam neku situaciju u kojoj pizdim a ne mogu ništa napravit iz nekih glupih obzira (nešto homofobično).
Htjela sam staviti jednu pjesmu od Arsena ("Spaliti zemlju") ali mi je bila u konačnici pre tužna. I pomalo neprikladna. Jer nitko nije nikamo otišao a stihovi još vrijede, itekako.
@ Pa joj, ako se radi o izbjegavanju onda pa joj stvarno ne znam što da kažem, odrasli ste i toliko je toga među vama i oko vas
@ Ne možeš ga izbjegavati.
Zadaća u passe compose. Moram je provjerit i prepisat.
Gledam si vrat. Boli me nešto u ustima.
Sad te vidim.
Hladno mi je.
Hvala za pas encore, diglo mi je moral.
Stavljam prsten koji nije moj. Sviđa mi se. I kako mi stoji. Ali J bi trebala imati tanje prste od mojih....
I razmišljam da idem spavati.
Da sam ja onaj siroti smušeni čovjek bila bih već sva bordo.
Ljudskosti su niske.
Karijera? Kakva god....
Prsti su mi ledeni. Počela sam nositi rukavice.
Tvoje usko zapešće iz moje nenapisane pjesme ne bi se dobro provelo.
Mama je ful nekako jako dobro i veselo prihvatila moje pričanje o francuskom danas. A cijelo vrijeme imam nekako dojam da nije baš nešto urnebesno s time zadovoljna. Ali izgleda da ipak je.
A pizda! Zadaća mi je kriva....
Kako je taj dečko zgodan... 
Rekla bih jebemmumater kad to ne bi bilo pogrešno. 
Sutra u mexički s U na ručak. Pa po Hello Kitty. Pa na fra. Sramotiti se.
Projiciram u Vas svoje mane. Kada ću moći u sebi prepoznati Vaše vrline?
Post je objavljen 16.10.2007. u 19:46 sati.