Promijenio sam se.
Jesam.
Neki kažu na bolje.
Neki kažu na gore.
Ma za sve je kriv Bodul.
Kako sam ja proveo prošlu školsku godinu.
Više sam se brinuo o tome što bih trebao misliti,
nego o čemu zapravo mislim.
Previše sam filozofirao.
I dalje kadikad filozofiram.
Ali više nemam vremena za to.
Imam jebenih nepunih 16 godina.
Filozofirati ću kasnije, imati ću vremena.
Želim jebeno uživati u životu.
Želim se napiti u suboru.
Želim u nedelju doći pijan na utakmicu.
Želim biti veseli.
Ne želim biti u bedu.
To je šugavo.
Kada sam dobre volje, sve je oko mene lijepo.
Kada sam loše volje, sve je oko mene crno.
I onda sam ja još lošije volje jer je sve oko mene crno.
A to ne želim.
Želim se zabavljati!!!
Želim živjeti!!!
Ovo je zapravo skoro pa isti post ko i prošli.
Ma živo mi se jebe!
Ovo sada trebam napisati!
Živo mi se jebe kaj će netko misliti o meni!
Znam da takvim stavom neću daleko stići!
Ali mi se živo jebe!
Živo mi se jebe hoće li vam se sviditi ovaj post!
Živo mi se jebe kolko bum dobil iz biologije!
Ok, nebi htio razred past...
Ali za sve ostalo mi se živo jebe!!!!!
A moto mi je od sada:
CARPE DIEM!
ŽIVO MI SE JEBE!
Pozdrav Bodulu, Stolaru, Selešici, Maji i Tei...
Post je objavljen 15.10.2007. u 15:59 sati.