Marketing
malo samo da olakšam dušu...
Ovaj vikend sigurno ću dugo pamtiti, možda cili život.
Ništa naročito, samo jedna duga partija karata.
Koju sam maestralno izgubila.
Prokockala sve. Ostala lišo. Bez punta.
Karte podiljene odavno. Ja bila zadovoljna. I mislila, naivno, eto, partija je završena, svi dobili. Svi zadovoljni, namireni. Sve pet.
Sve se zna, al ništa nije zapisano. Ali ljudi smo, pamtimo, znamo. Dogovorili smo se.
Ali naravno, drugi nisu tako mislili. Zakuhalo u glavama, probudila se mala zmijica zvana pohlepa i počela rasti.
Narasla do čudovišnih razmjera. Popapala sve tragove obzira, sažaljenja, uvažavanja...da ne kažem ljubavi.
Maske su pale.
Zakotrljalo se klupko zamršenih niti. Kako se kotrljalo, kupilo je u sebe svašta. Uglavnom smeće.
Karte su podjeljene ponovo.
Bio je dovoljan jedan pogled da vidim da sam prošla loše.
Slegnula ramenima i prihvatila sudbinu. Položila karte na stol. Odustajem.
Što se tribalo pamtit se zaboravilo. I obrnuto.
Za ne bit kuja, pristala san biti tuka.
Razapeta osjećajem dužnosti između nekoliko strana, odustala sam od borbe. Digla bijelu zastavu. Jer neću preko leševa ni do čega.
Još jednom ispala kukavica.
Tuga mi je u srcu...
Isus je umro na križu. Baciše kocku, razdijeliše haljine njegove među sobom....
I radost mi je u srcu.
Jer sam dobila podršku. I ljubav.
"Uz tebe sam" samo je prošaptao.
I uz moje pogreške.
I uz moje krive odluke. Donesene srcem umjesto razumom.
(Da obrišem ovaj post?)
Post je objavljen 15.10.2007. u 09:57 sati.