Marketing
neda mi se smišljat naslov...
mislim da bi bilo krajnje vrijeme da napišem novi post…kad već imam novi blog..
puno mi se stvari (i pritom ne mislim na pms) u zadnje vrieme dogodilo pa ne znam otkle početi…
najbolje od jučer,dakle subota 13 (što vam ovaj datum govori)
zaputim vam se ja u 4.30 ujutro s penzićima u sinj( gdje mi je pamet bila 
)…
na moju sreću,bila je jedna cura mojih godina tako da smo zajedno proživljavale 
to peterosatno putovanje jer jeli,treba polako vozit da nam se naši dragi,mili penzići ne ustresu…uključujući i moju babu s kojom sam zapravo išla…
(…kome je več dosadno nek dalje ne čita,biče još dosadnije,trust me…)
uglavnom,malo sam pokušavala putem ubit oko.ali naravno to nije bilo moguće jer
su se bakice raspričale,pa sam uključila mp3 i uživala…
vrijeme je bilo prekrasno iako je bilo samo 17 stupnjeva i derala je bura…
taman kad smo trebali skrenut na autoput i povećat brzinu sa 50 na 65 (šala ofkors ),pokvari nam se bas…krasno…
tu smo čekali jedno uru vremena dok se nisu sjetili poslati nam drugi bas…
u međuvremenu naš dragi vodič pričo nam je neke viceve (bolje da ne znate kakve) i sviro ljericu……
kad smo došli u sinj iskrcali smo se na trkalištu (đe se trči sinjska alka jeli) i pošli malo razgledavat…ja i tina na jednu stranu,penziči na drugu…
mi se malo zadržale u kineza,razgledavale neke đinđurije,kad dolazi meni neka baba i govori: Imamo problem…
Ja onako cijela u čudu: Što je bilo? 
A ona će: Baba ti je pala,eno ti je pred crkvom…
samo mi je to još trebalo……otrčim vidit što je s njome..kad ono ne može stat na nogu…a nasre trga smo đe auti ne smiju doć………
nasreču našla se neka dobra žena koja nas je odvela do doma zdravlja u sinju
i dalje smo hitnom prebačeni u bolnicu u splitu…
tamo smo čekale od podne do pet da bi nam nakraju,nakon sve torture rekli da
je kuk slomljen i daće trebat operacija…
prvo nismo vjerovale,onda smo se tješile da su falili jer je rendgenski nalaz pokazivo da je sve u redu…da bi nam nakraju doktorica rekla da je
to stvarno tako i otpremila nas u grad opet s hitnom pomoći…
iako je ovaj izlet bio totalni promašaj,ipak smo iz njega obje nešto naučile:ŠTO NAS NE UBIJE,TO NAS OJAČA… 
Love ya all 
mala zirafa…
Post je objavljen 14.10.2007. u 15:18 sati.