2:22 ujutro,kako smiješno...tek sad sam uspjela smirit mamu. Imala je napadaj kašlja. Prije spavanja popila je pola čaše soka. I eto. Tekućine su naš neprijatelj,pogotovo prije spavanja! Budala ja! Što je više kašljala,to se više uznemirila,pa onda pričala...Što je više pričala,više je kašljala...Na kraju sam ju morala posjest na rub kreveta i onda...povraćanje! E tu su i meni klecnula koljena i protrnula sam. Tata je stavio tableticu pod jezik da ga ne strefi infarkt! Zašto tolika panika? Zato jer ako inhalira tj. udahne samo malo šlajma u pluća,eto ti infekcije i ode moja mama...nema šanse da bi preživjela upalu pluća ili što slično! Rekla sam da prije spavanja može dobit samo žele iliti jell'o kako ga ja zovem. I onda opet moja stara boljka. Ne mogu nikako prihvatiti kada neka od njenih funkcija slabi i uporno se zavaravam...I onda se dogodi ovako nešto!
Ali sad se smirla i polako tone u san! Kriste! A što sve nisam radila da ju smirim!!! 3 sata smo sjedile, ona i ja,govorila sam joj neka ne priča sada...Sjetila sam se - da joj pustim muziku. Otišla po laptop i tražila Olivera,Škoru i "milo moje",pa Ivu Robića...to je upalilo i polako je ušutjela i gledala i slušala...I napokon joj se disanje vratilo u normalu. Kada više nije šištalo u plućima,polegla sam ju opet i okrenula na bok. Hvala nebesima pa imamo bolnički krevet i tako sam ju malo pridigla...evo je opet kašlje! I pričaa.............joooooooooooojjjjjjjjjjj...............
maaaaaaamaaaaaaaa.............šuuuuuuuutiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!
Dobro je! Čekam da zaspi da mogu ić spavat...
Post je objavljen 14.10.2007. u 02:22 sati.