Marketing
04. Gary's culpability
Četvrtak
Sljedeći dan smo u školu morali doći ranije, čak u sedam. Začudo, nisam kasnila. Ustala sam se u 5 ujutro! Znam, nisam normalna, ali bila sam tako uzbuđena, da nisam više mogla spavati. Ajme, kako je moguće da radim s Chesterom
? Možda bolje rečeno, robujem s Chesterom. Ali, meni dobro...Ko da sam poludila!
Na radno mjesto sam stigla prije ostalih. Uranila sam, valjda od uzbuđenja. Malo kasnije je stigao i Tino. Ušli smo u duboku raspravu o nepravdi u ovoj školi. Pa mi, zaboga, nismo ništa skrivili.
- Za sve su krivi Chester i Sam. - negodovao je Tino.
Svejedno, nisam mogla biti ljuta na Chestera. Mislim... baš je zloćko! Na dobar način...
Već je bilo 7 sati, kada su stigle kuharice i počele nam objašnjavati što ćemo raditi. Sam i Chester su, naravno, kasnili. Kada su nakon 5 minuta stigli, kuharicama se nije dalo pričat ispočetka, pa su meni i Tinu rekle da im sve objasnimo. I tako sam ja, koja slučajnost, pokazivala Chesteru, dok je Tino Samu, a sve to uz usputni rad.
Pomrli smo od rada...i sad smo mrtvi i gotova je priča!!! Šala... Uglavnom, bili smo mrtvi umorni kada je bilo već 9 sati, i posjetio nas Gary. I pita on mene kako sam... A ja odlično, kako bi bila, nepravedno osuđena...Ko može pomislit da je to tako naporan posao? Bole me nooogeeee.....da ne spominjem kakva sam zbunjola pored Chestera 
... I tak sam ćaskala s njim (Garyjem),...
Gary: ''Pa, kako napreduje?''
Ja: ''Kako bi išlo? Posla preko glave, i više od preko glave...''
Gary: ''Dobro, al nisam na to mislio...kako stoje stvari s Chesterom..?''
Ja: ''Moolim? Ne kužim, kak to misliš...? Stvari s Chesterom.....?''
Gary: ''Slušaj sad, al nemoj odmah počet vikat..!''
Ja: ''Zašto, o čem sad pričaš...? Ja tebe niš ne kužim....''
Gary: ''Kako bi i mogla kad me ne puštaš da pričam! Šuti. (
) Ja sam te okrivio da si se gađala hranom...''
Ja: ''ŠTOOOO!??!! KAKO?!! Ali zaštooo??????''
Gary: ''Čekaj, ne daš mi da ti objasnim....Kad sam vidio da je Chester sve to započeo, okrivio sam i tebe jer sam znao da ćete onda zbog toga zajedno u kaznu. I tako ćeš ti imati priliku da te on primjeti, a to si zapravo i htjela, ne?''
Ja: ''Jooj, pravo si srce! Kako ti uvijek misliš na druge...al baš i ne misliš da bi ti drugi mogli krepat na poslu? A šta sa Tinom? Ni on nije kriv, a u kazni je...''
Gary: ''Ah, šta se može, on je bio s tobom, pa bi bilo logično da se i on gađao. Ali hej, nisam to ja za njega rekao, to je zaključio ravnatelj...''
Ja: ''Aha. Ajoj. Još uvijek ne mogu vjerovati! Pa ono, tnx, ali za sad mi baš ne ide...''
I tada upadne u razgovor Chester: ''Hej, Lilly, može pomoć? Ne znam kuda ovo ide...''
Ja: ''Evo, samo malo...'' on se odmaknuo.
Gary: ''Vidiš? A šta sam ti reko! Krenut će tebi kad tad. Osvojit ćeš mangupa!''
Ja: ''I ti i tvoj mangup! Ajde, idem...Vidimo se na engleskom!''
Gary: ''Okay! Idi pomoći mang...''
Ja: ''Sad je stvarno dosta! Idi već jednom.''
I tako...još napornog rada, pa poslije ručka, pa još i škola...Ne znam baš koliko bi točno trebala biti zahvalna Garyju, jer to je fakat naporno...Baš sam ljuta na njega! Ali opet...nije da mi je teško provodit više vremena s Chesterom...if you know what I mean...
Post je objavljen 13.10.2007. u 15:34 sati.