Sinoć sam bila vani, i nakon dužeg perioda sam popila malo više. Inače bi pala pivica ili neki jegerčić, ništa pretjerano. Mislim da sam se zadnji put naroljala k'o kreten prvi dan na Supetru kad smo Tena i ja popile onu Malvaziju ipo i onda derale po Stelli (nula bodova za lezbijski-trojac konotacije). Ekscesno alkoholiziranje je za mene izgubilo čar od onog trenutka kad mi je prestalo biti simpatično raditi gluposti za koje ću poslije okriviti količinu alkohola u krvi. Nije mi bilo u planu opiti se uopće. Sjela sam s ekipom za stol. Naručila sam Tomislava, pijuckala i izderavala se na ljude oko mene jer je to bio jedini mogući oblik komunikacije. Uglavnom, niš posebno. Ali onda su došle još dvije runde Tomislava, a ja nisam baš mnogo jela, a Tomislav na prazan želudac...Nije bilo gadno. Nisam se zgazila i danas me ne boli glava (želudac se buni, i namještaj i štokovi me povremeno napadaju). Ipak, imala sam se prilike empirijski prisjetiti zašto sam odustala, instinktivno, od alkohola.
U priči su bile Praćka, Gavella i Thalia i bila je to jako jadna priča. Ekipa je bila izvrsna, bez daljnjega, ali čudaci u Thaliji koje sam molila da naprave nešto u vezi muzike bili su zainteresiraniji za Škoru nego za bilo što drugo. Kad sam spomenula rock, oni su rekli Bijelo dugme, a meni se smračilo jerbo ne podnosim Bijelo dugme od onog fijaska u Maksimiru. Sjedili smo malo u Thaliji, onda sam se preselila vani i solirala sam u duboko kontemplativnom stanju sa cigaretom u ruci kad su mi se pridružila dva frajera od kojih je jedan djelovao iznenađujuće opskurno. Manje opskurni od ta dva lika tražio je od mene objašnjenje ponašanje neke ženske i onda smo se nas troje pijanih debila upustili u razgovor (lepršava definicija razgovora, molim) o muško-ženskim odnosima. Davala sam svoj uvid u žensku psihu tom manje opskurnom frajeru, kojega je jako mučila jedna ženska psiha, dok me iznenađujuće opskurni gledao kao što izladnjeli tigar gleda ozlijeđenu srnu. Na njegovu žalost on je bio daleko od tigra, čak i izgladnjelog, a ja sam sve samo ne srna, a još sam manje ozlijeđena.
Osim tog zanimljivog dvojca večer je obilježio jedan od frajera iz ekipe pred kojim sam se debilno obrukala prije nekih godinu dana (u totalno zgaženom stanju). Imao je neku neutaživu potrebu da mi se ispričava i da ispaljuje neke čudne izlike u vezi s tim zašto on i ja ne možemo imati ništa i pitaj boga što. To bi bilo zanimljivo, i možda bih ga čak bila slušala da sam imala pojma zašto on to radi i odakle mu ta potreba. Iako sam jako često napasna kad popijem, to sinoć nije bio slučaj, barem ne dok on nije počeo sa tom spikom suznookog dječaka. Nakon toga, ako se dobro sjećam, postadoh napasna jer sam pomislila: Hej, pa frajer očito pali na mene (totalno glupa misao), ako mu je prva stvar na pameti kad ostanemo solo da mi ne možemo imati ništa jer (i na ovom dijelu bih se izgubila jer su mi oči bile toliko izokrenute da su mi začepile uši).
Večer je umrla kad je preživjela ekipa odustala od daljnje, neplodne potrage za zabavom i stacionirala se na trgu.
Alkohol je zlo, djeco. Recite mu ne i nemojte misliti da.
Post je objavljen 14.10.2007. u 20:00 sati.