životinje, ali nemam uvjeta za njih".
To sam jučer čula na TV ju. Kad sam gledala Tarika. Pa došo jedan sa naočalama. Kao da je metlu progutao takav je izgledao.
No dobro, to sam si pomislila u glavi ,nisam izrazila. Mislim tko sam ja da sudim.
Pitao ga Tarik nešto o životinjama, a on ni pet ni šest
"Ja jako volim životinje ali nemam uvjeta za njih".
Tu mi počelo tiltat. Lampica se počela palit gasit. Alarm se upalio.
Tlak rastao. I još raste, jer od te rečenice evo prošlo već 12-ak sati a mene bijes i dalje drži.
ON JAKO voli životinje ali nema uvjeta za njih.
Još i sad mi se bljuje.
Pa tako jutros idem na posao i ta mi rečenica ne izlazi iz glave. Pokušavam ju izanalizirati na sve moguće načine ali neide. Pa se nešto mislim ovo:
uvjeti u kojima žive psi u azilu su slijedeći :
leže u malim kavezima.
Ovise o volonterima (naglasak je na volonterima) koji se dolaze brinut o njima. Koji ih prošetaju. Koji im donose hranu. I ženi koja je plaćena (i mojim novcem - jer odvajam sa plaće na račun Noine arke) da im počisti kaveze. Zatim ovise o hrani koji im drugi donesu. Jer sami ne mogu nać hranu. Jer su zatvoreni u kaveze.
Mislim da ti psi zaista ništa nemaju od osobe koja se deklarira :
"Ja jako volim životinje ali..."
Pa se pitam KAKO on to jako voli životinje?
Deklarativno naravno.
Ljubav po meni ne znači samo deklarativno izražavanje . Mislim da je ljubav briga i pažnja. Briga posebno. A najviše briga za živo biće koje samo ne može opstat. TO JE LJUBAV.
A ON NEMA UVJETA ZA NJIH. ALI IH VOLI...
Hvala na takvoj ljubavi.
Ovako se mislim. Ajd, čovjek je zaposlen. Ajd ima puno obaveza. Mora brinut o drugima. Ajd, recimo da je dobar čovjek. Ajd recimo neka ih JAKO voli. Što mu je onda trebalo da kaže drugi dio rečenice?
Mislim da pas iz azila ne gleda na uvjete.
SVAKI drugi uvjet od onog u kojem živi za njega je dobar.
No recimo da čovjek nema baš nikakve uvjete.
Može pomoć kad već TAKO JAKO VOLI životinje
(rečenica je njegova ne moja!).
Može sjest u auto i odnijet hrane do azila.
Kad ih već tako jako voli.
Može odvojit 50 kuna od plaće pa dat onima drugima koji se brinu.
Kad ih već tako jako voli.
Može odvojit jedno popodne pa odvesti psa na snimanje.
Kad ih već tako jako voli.
Može odnijeti staru deku u azil. Da imaju na čemu spavat.
Kad ih već tako jako voli.
Može svašta.
A vjerojatno ne radi ništa čim se deklarira sa "jako volim".
On jadan misli da je to dovoljno.
I svoju je savjest time umirio.
Žao mi ga.
Čovjeka koji je progutao metlu. I koji kad je bio mali je doma donio neku životinu. Pa mu je mama rekla "MI volimo životinje ali nemamo uvjeta za njih". Pa čovjek nije više o tome razmišljao, nego ponavlja rečenice svojih roditelja. To pod 100%.
Pa našo ženu koja ista njegova mama. Pa i ta žena više voli sebe nego bilo kog drugog. I ta ista vrlo vjerojatno priča okolo :"MI jako volimo životinje ali nemamo uvjeta za njih".
Pitam još jednom. Koje UVJETE treba pas iz azila?
Treba TOPLI DOM. NE KAVEZ.
A čovjek koji je progutao metlu ne može pružit toplinu?????
Onda je jadan.
Ajme bljuje mi se.
"Svojim ćete prilozima pomoći nama da mi pomažemo jadnim životinjama jer životinja ne živi od nečije samilosti nego samo od konkretne pomoći.
Ujedno su nam dobrodošle donacije u hrani, lijekovima, ogrlicama i vodilicama, dekama, igračkama, psećim kućicama i krevetićima.
Dobrovoljne priloge možete uplatiti na naš žiro račun: 2360000-1101542052
ili ubaciti u kasicu u slijedećim Pet shop-ovima i ambulantama:
Ljubimac - Ilica 37
5+ - Medvešćak 23
Belungo - Bartula Kašića 10
Veterinarska ambulanta Morna - Donje Svetice 9
Veterinarska ambulanta Goldi - Preradovićeva 26
Svaka kuna je dobrodošla !!!"
Post je objavljen 12.10.2007. u 08:25 sati.