Evo, kako sve dođe na svoje. Euforija me pere već puna četiri dana! Nevjerojatno...
Našla sam si novog frajera. Baš sam si ga našla. Upoznali smo se na poslu. Nasmijavao me. Par lijepih riječi i pokoji mig bili su sasvim dovoljni. I meni i njemu.
Divan je ,stvarno. Nije neki ljepotan ali ima neku spiku-preloodu. Koliko je samo pozitivnih osjećaja u meni tu večer pobudio. Valjda mi je baš to trebalo. Par zagrljaja i topao stisak. Osmijeh na licu.
Uopće nije moj tip. Nema perspektive, ciljeve, manire... Kad razmislim malo bolje, nijedan moj frajer dosad nije bio nešto obećavajuć.
Ipak, moja osjetila u njegovom mirisu nalaze nešto jako familliar & pleasant. Takva kemija, takvo uzbuđenje, nešto čega već dugo nije bilo kod mene. Nakon dva dana već sam bila kod njega. Još mi se više dopao. Nismo...Čini mi se da bi moglo postati i ozbiljnije ovo među nama.
Kakav Stanko? On izaziva samo osjećaje nesigurnosti i straha kod meene. To je loše, a ovo je doooooobro, jako dooobro.
Potpuno sam poludila. Znamo se tek četiri dana.
Post je objavljen 11.10.2007. u 15:36 sati.