Ne smijemo se sad pre brzo istrošiti,i odma objaviti sve ljubavne prićice. Jer priča o Heku i Iggy 4-2 je gotova ali ću vas mućiti ko kak mene Blizzard mući i svaki tjedan objavi novu borbenu jedinicu protossa ili terana tak ću i ja jednom tjedno objaviti perverzno debilni strip.
A sad dosadnosti:
Neki dan sam trebo ić na Violetin fax na kemijicu i probudio sam se u 7:30 i mislio malo odmorit oći na par minuta i tih par minuta su trajali do 8:50!A s Violetom sam se trebo nać u 9:10 kod njene zgrade.Ne bi se nikad ni digao na vrijeme (vrijeme da joj kažem da ću kasnit tj neću doć) da nisam imao bolesni san.
Uglavnom u snu smo Violeta i ja bili u 17-ici i na stanici lik otvori vrata. Vani na cesti nas je čekala Tamara (Broom) i mi smo trebali samo izać van.No lik nem je ispred nosa zatvorio vrata i krenuo. Onda sam iz tramvaja gledao kak se vani nalaze Tamara i Petra (trebali smo ić negdje ne znam više di).To se događalo u dijelu grada koji naravno ne postoji,recimo Prečko ali sve te ulice ne postoje u stvarnosti.I ja mislim dobro lik će nas pustit na drugoj stanici no on na drugoj nije otvorio vrata i onda sam počeo pjuvati po ZET-u.Nije ni na trečoj otvorio vrata i nitko se u tramvaju nije obazirao,svi su nepomično gledali u jednu točku.Onda sam mu rekao da otvori vrata a on je onak pristojno uz smiješak rakao NE.Kad nije otvorio vrata ni na 3. stanici prvo sam nabio nogom u vrata i onda mu fakat počeo srat da nas pusti van.Violeta me smirivala ko da je to normalna stvar a ljudi su i dalje mirno gledali kroz prozor.Onda sam skužio da nikad neće stat i otvorio krović na stropu od tramvaja (koji inaće ne postoji u novom tramvaju) i popeo se i vidio da su na krovu žice i da tramvaj brzo vozi pa da se ne isplati riskirati. Vratio sam da do vozača i dero se da nas pusti van.A on se i dalje smješkao kroz one brčiće i reko:Ma ne!!! Onda sam mu reko da je lud i da su svi ludi i da će nas odvest u Srbiju u roblje.I iza toga sam skužio da ga moram onesposobiti.
I počeo sam ga udarat po stražnjoj stranio glave,tjemenoj kosti da ga onesvjestim ali sa 50% snage da ga ne ubijem.I udarim ga par puta i on se okrene i mirno veli: Ajde može malo mira. I onda sam popizdio do kraja,skužio sam da je jedina šansa da izađemo i vratimo se curama je da ga ubijem i u tom trenutku sam se probudio.
Post je objavljen 11.10.2007. u 12:28 sati.