Marketing
One day You'll look, to see I've gone...for tomorrow may rain so I'll fallow the sun...
Ko što vidite promjenila sam adresu...
Malo je previše ljudi znalo adresu.
Previše ljudi koji me ne razumiju.
Jednostavno...
Tu pišem ono kaj nemogu izreći riječima...onda se fino zavalim i eto napišem post...
A da ne pričam da je ovaj blog velika veza sa nekim ljudima...koji su daleko...
Neki sam dan krenula izbrisati blog.
Jednostavno me je puklo.
I piljila sam u to "izbriši blog" dobrih 10 min.
I onda sam se pitala...
Dal bude sve nestalo ako izbrišem blog?
Dal budem sve one dobre i loše stvari koje sam tu pisala izbrisala samo jednim kolkom na "izbriši blog"?
E pa ne budem.
Kad bi bar bilo tako jednostavno.
Ali nije.
I onda sam jednostavno beživotno ugasila komp...
I otišla na ples...
Nisam imala ni volje ni želje ni strasti prema plesu u tom trenutku.
Da, i to je moguće.
I pukla sam sama od sebe.
Jer nisam mogla vjerovati.
Da sam i ja u stanju nemati volje za plesom.
Sve je naravno rješio jedan duuuugi razgovor s mamom...
Uvijek mi otkrije ono na meni kaj ni ja sama nisam u stanju znati.
Ustvari...znam.
Ali ne prihvaćam.
I nemam samopouzdanja. Ni malo.
I ustvari...
Puno tih mojih problema sama sebi stvorim.
Moglo bi sve biti puno jednostavnije da sama sebi ne kompliciram život.
Trudim se trudim i trudim u nekim stvarima...
U onim stvarima koje neki nisu mogli preći---
Eto ja sam još uvijek svoja.
I kolko god se činila naivna i osoba sa nedovoljno čvrstim stavom, baš sam suprotno.
Ok. Naivna jesam. Jako.
Ali imam svoje ja, svoje ciljeve i snove i namjeravam na tome ostati. Ostati svoja.
Progoni me jedna osoba.
Ok. Ovo je sad ispalo malo pretjerano.
Nismo se duuugo vidle, predugo, sve od onda kad je otišla.
Ali često ju sanjam.
Sanjam da ju vidim na ulici. Ali ona mene ne vidi.
Hmmmm
Oduvijek volim snove smatrati nekim znakom.
Tražiti izlaz u njima...
I onda se čudim kad mi je život zakompliciran!
Tralala.
Malo dosta komplikacija.
Jeeedva čekam prljafce.
Jeeei.
Odo na koncert...
Jedva čekam.
Blaženi bili koncerti.
Pjevaš, plešeš, skačeš i jednostavno sve nestane.
Samo čuješ muziku i glava je praaaaznaa.
Kako volim kad je glava prazna.
Pozdravljam vas sve...
A ljubim smo pojedince
Post je objavljen 10.10.2007. u 21:46 sati.