Postoji neki fraer iz spanije koji je nadahnut otrovnim parama obližnje tvornice pisao poeziju.Zove se nekako sa L jebes mi đigericu ako znam kako.i taj je fraer napiso pjesmu o balkonu,narančci i malom dječačiču koji je istu jeo.imo je neke halove da ce doc kosac ilitiga smrt po njega ako ne otvore balkon sto nema smisla jer ako ga zatvore kako ce uc.jel tako.tako je.ugl.av.nom.pjesma ima preko nekoliko redaka čiste kretenizacije i kretenizma i debilizma i neznam čega ne.zasto ljudi nađu smisao u tim pjesmicama kad ga očito nema(smisla)
vrhunski dugometražni crtani film hrabri toster(upravo vidio reklamu).jebemti život i ko je to smislio.pa za 10 godina če djeca bit glupa ko kurac.pustolovine bijele tehnike.pa koji im je kurac.
Kao da nije dovoljno sto nam je vrhunac dana sto je dikan reko da vlatka nije gutala i sto je hrvoje opčio sa bananom u big brader kuči,nego još moramo gledat neke retardirane crtiče.i oni teletabisi,pa to je retardirano na neki veliki broj.zasto više nema strumfova,ninđa kornjača(mislim na one prve koje su crtane,a ne rađene na kompjutoru)otič' čemo svi u kurac za par kodina.krim tim 2.nemogu ni pisat o tome jer ču u navali srđbe i bijesa razbiti tastaturu.evo,sad sam sam sebe iznerviro.jebite se.
Post je objavljen 09.10.2007. u 21:07 sati.