...Savezni sud,kao po pravilu,jos smanjuje kazne.
Tako Alija Izetbegovic biva kaznjen sa devet godina zatvora,a maksimalna kazna za Neprijateljsku propagandu je deset godina.Kuriozitet je da je ovo krivicno delo preuzeto od Sovjetskog Saveza,ali u njemu je i u vreme najcrnje Staljinove i Lenjinove diktature bila predvidjena maksimalna kazna od osam godina zatvora.Izetbegovic je u zemlji socijalizma"sa ljudskim likom"zbog iznetog misljenja osudjen na vecu kaznu od maksimalne kazne za to delo u Staljinovoj drzavi sovjeta.To je mera slobode uplasene i zabrinute politicke oligarhije u Bosni Hercegovini i Jugoslaviji,tih godina posle smrti Josipa Broza Tita.
Omeru Behmenu izreceno je osam godina,Hasanu Cengicu sest,Ismetu Kasumagicu sedam,Edhemu Bicakcicu tri godine,Huseinu Zivalju dve godine i osam meseci,a Dzemalu Laticu tri i po godine.Za druge ostalo je sve isto kao i pred Vrhovnim sudom Bosne i Hercegovine.
Posle presude Saveznog suda ukupni skor izrecenih kazni je 48 godina i osam meseci,dakle, kada se uporedi sa drakonskom prvostepenom presudom,kazne su prepolovljene.
Savezni sud je,imajuci u vidu vreme odlucivanja,izrekao visoke kazne.Uveren sam da ce se to jednog dana saznati(ako je to vise i vazno)da je neki mocni covek iz tvrdog jezgra oligarha iz Bosne i Hercegovine trazio da se visokim kaznama spasava obraz tvrdokorne nomenklature i poslusnog tuzilastva i suda.
Presuda Saveznog suda je protivrecna.S jedne strane,svi su optuzeni osudjeni za Neprijateljsku propagandu,
osudjeni su za javno misljenje izrazeno napisom ili govorom.Ovo je vreme kada se u javnosti postavlja pitanje opravdanosti insceniranja ovakvih politickih sudjenja.S druge strane,kazne koje su optuzenicima izrecene zaista su neubicajeno visoke za krivicno delo koje je u pitanju,a to se posebno odnosi na Izetbegovica,Omera Behmena,
Kasumagica i Cengica.
Hasan Cengic i Alija Izetbegovic podnose inicijativu(ili kako Cengic naslovljava"molbu")Saveznom javnom tuziocu za podizanje zahteva za zastitu zakonitosti.Cengic to cini iz zatvora u Zenici 19.avgusta 1986.godine,a Izetbegovic iz zatvora u Foci 8.aprila iste godine.Kako se moglo i ocekivati,to je bilo bez ikakvog ucinka,bez obzira sto su obe inicijative obrazlozene,umesne i zasnovane.Ovakva inicijativa je bez perspektive,jer je nezamislivo da savezni javni tuzilac dezavuise svoje kolege iz Bosne i Hercegovine.
Obe inicijative tako ostaju u pokusaju i,sto je bitno,dokument o staljinistickom,insceniranom i montiranom policijsko-sudskom progonu muslimanskih intelektualaca te 1983.godine.
Na ovaj montirani proces predstavkom reaguje 6.juna 1986.godine Odbor za odbranu slobode,misli i izrazavanja iz Beograda,koji potpisuje dvanaest akademika iz Srpske akademije nauka i umetnosti i sedmorica beogradskih intelektualaca.U predstavci upucenoj Predsednistvu SFRJ navodi se da ce ovo sudjenje biti zapamceno"kao arhetip kaznjavanja za tudju rec i misao",dodajuci da su izrecene"drakonske kazne".U predstavci se posebno trazi zastita za pesnika Dzemala Latica.A"istrazni"postupak se ocenjuje kao"inkvizitorski".Predlaze se da svi osudjeni budu pomilovani.
Ponovo ovaj Odbor 4.oktobra 1986.godine upucuje predstavku Predsednistvu SFRJ i Predsednistvu SR Bosne i Hercegovine,pozivajuci se na raniju,pa navode da je zalaganje za Dzemala Latica dalo rezultat jer je pomilovan,ali se Odbor zalaze i za Aliju Izetbegovica,Omera Behmena,Hasana Cengica,Ismeta Kasumagica i Saliha Behmena,
koji su i dalje u zatvorima po Bosni i Hercegovini.Odbor u tekstu,nadalje,podseca da su osudjeni bili od prvostepenog suda drasticno kaznjeni,zatim opisuje sta se dogadjalo na Vrhovnom sudu Bosne i Hercegovine,pa na Saveznom sudu.U predstavci se naglasava da je ceo proces zasnovan na krsenju procesnih i materijalnih normi krivicnog zakonodavstva.Odbor posebno,jer je upoznat sa inicijativom Alije Izetbegovica za podizanje Zahteva za zastitu zakonitosti,tu inicijativu podrzava u celini.
Tih godina to je moglo u Beogradu i iz Beograda,ali u Bosni i Hercegovini niko se nije usudio da javno stane na stranu i u zastitu osudjenih,koji su nevini,jer bi takav pokusaj od strane bosanskohercegovackih vlasti bio ocenjen kao neprijateljski i antidrzavni cin.Ne samo da bi bio tako ocenjen,vec bi onaj ko bio to ucinio sebe izlozio najverovatnije policijsko-sudskom progonu.
Sarajevski proces iz 1983.godine,kada ga promatramo sa danasnje distance,bio je klimaks autoritarne komunisticke drzave,olicene u Bosni i Hercegovini,cija se zestina moze jedino objasniti,ali ne pravdati,smrtnim strahom tog rezima od drugacijeg i razlicitog misljenja,strahom od pluralizma i demokratije.
Za predmet surovog staljinistickog,policijskog i sudskog progona odabrani su nezasticeni i neorganizovani muslimanski intelektualci.Bili su to krivci bez krivice,gradjani,progonjeni vernici u poslednjoj cetvrtini dvadesetog stoleca,kada je vec istrosena i neuverljiva posttitovska politicka oligarhija htela da manifestuje svoju"gvozdenu metlu".Ima neke istorijske logike o autoritarnim rezimima i drzavama.Kada se god koriste prekomernim nasiljem,
obicno se dogadja da"gvozdrna metla"ne pocisti progonjene,vec progonitelje.Nije prosla ni decenija u Bosni i Hercegovini a komunizam se raspao,osudjeni,osim Rusida Prgude,preziveli su svoj robijaski staz,i iz zatvora izasli kao jos cvrsce i oformljenije licnosti koje su u ratnim sukobima i u periodu stvaranja gradjanske,multietnicke i multikonfesionalne Republike Bosne i Hercegovine,igrali i igraju znacajnu ulogu.
Posmatrajuci ovaj sudski postupak vanistorijski,on nosi vaznu poruku:vlast se lakse zloupotrebljava nego sto se koristi u opstem interesu.
Post je objavljen 09.10.2007. u 15:03 sati.