OBLICI SRPSKE IMAGINACIJE U PRIPREMANJU RATA:KOSOVO
Kada su posle Titove smrti Albanci pokazali da smatraju da su njihova prava umanjena,to je bila prva i najbolja prilika da se zapocne osetljivo menjanje sistema i javna diskusija o dotadasnjim resenjima:umesto da ovu inicijativu prihvate kao savrsen nacin dovodjenja u pitanje celokupnog rezima,srpski intelektualci,ukljucujuci i deo disidenata,
reagovali su prvo sa kolonijalnom indolencijom,a zatim sa deplasiranom brigom za svoju naciju.Prijatelj vam se pozali na glavobolju,a vi ga optuzite da vas ugrozava svojim problemima;kad vas pocnu ubedjivati da to nije tako,
ostaje vam da dokazete da vam je prijatelj zapravo neprijatelj-tipican pocetak paranoje.
Sredinom te decenije jedan stari jugoslovenski,a ne srpski mit,ukraden od intelektualaca jugoslovenske orijentacije
pocetkom veka i pretvoren u centralni mit Kraljevine Jugoslavije,mit o Kosovu,stavlja se u funkciju.Emotivni potencijal ideje patnje i zrtvovanja je veoma jak:on je bio u osnovi i fasizma u Italiji i nacizma u Nemackoj.Propaganda o iseljavanju Srba i njihovoj ugrozenosti pokazuje mnoge slabosti,narocito statisticke.Drugi propagandni adut je teze dokaziv,i time ubedljiviji:Albanci siluju Srpkinje.Dokaz perverznosti-to cine devojcicama i staricama.Izglasava se zakon koji stroze kaznjava silovanje Srpkinje od strane Albanca,nego obrnuto ili"jednonacionalno"silovanje.Grupe zena angazuju se u prvim radikalno konzervativnim demonstracijama,u kojima se prizivaju braca i sinovi,i vojska.
Tokom 1989,srpska zvanicna statistika je jasna:broj silovanja nad Srpkinjama je osetno smanjen.U razgovoru s pesnikom Gojkom Djogom,koji me je vrbovao za Demokratsku partiju Srbije,rekla sam da bi srpski muskarci mozda trebalo da prestanu da siluju Srpkinje,da bi se konacno videlo ko koga siluje:odvratio mi je,pesnik koga je stitila celokupna jugoslovenska inteligencija,DA NEMAM STA DA TRAZIM U SRPSKOJ KULTURI.1990,radila
sam istrazivanje sestomesecnog pisanja POLITIKE,rubrike u kojoj su se javljali citaoci,posebno stav prema Albancima i stav prema novome neprijatelju,Slovencima.Moji su zakljucci bili da projekcija bestijalnosti na Albance i projekcija civilizovane podlosti na Slovence svedoci o dvojnoj predrasudi srpske kulture-u prvome slucaju o kolonijalnoj agresiji,u drugome slucaju o kolonijalnom trpljenju.Samo je duboka paranoidnost mogla da objasni ovaj dvostruki polozaj,kolonizatora i kolonizovanog.Ono sto me je posebno iznenadilo,bilo je ponavljanje stavova knjizevnika od strane obicnih ljudi zeljnih afirmacije,i formiranje jednog javnog diskursa koji je u najvecoj mogucoj meri bio opterecen stilskim i retorickim ekstravagancijama,cak i po cenu razumljivosti.Redundantnost toga jezika bila je tolika da je informacija postepeno nestala:u punih sest meseci,nasla sam samo jedan opois dogadjaja koji je imao informacije o tlacenju Srba,i uz to relevantne podatke o mestu,vremenu i ucesnicima dogadjaja.Sve drugo je bilo ocisceno od podataka.Kosovo je dakle bio glavni tematski konstituent novog javnog diskursa i nastanka informacije u korist formula koje angazuju emocije i kolektivnu identifikaciju.Pa ipak,iako najduze na tapetu,Kosovo se pokazalo(bar njegova albanska strana)kao najverniji pomagac Srbije u ratu,bez ijednog znacajnog incidenta ili akcije koja bi ugrozila Srbiju s ledja:to ne znaci da finale nece pripasti upravo Kosovu.
(Svetlana Slapsak-"OGLEDI O BEZBRIZNOSTI")
Post je objavljen 09.10.2007. u 13:04 sati.