Pisac ove knjige imao je dva slucaja koja govore o ugradjivanju prislusnih uredjaja.
Prvi slucaj je krivicni progon dvojice mladih vojnika pred Vojnim sudom u Sarajevu nakon procesa muslimanskim
intelektualcima pred Okruznim sudom u Sarajevu 1983.godine.Tom prilikom sudjeno je vojniku imamu Muhamedu Cajlakovicu i apsolventu prava Asimu Stuparu.Na sudjenju je izaslo u javnost da su u kuci Asimovog oca bili ugradjeni prislusni uredjaji.Policija je slusala porodicne razgovore u kuci Sefika Stupara u Zenici.Politicka policija je pustala trake Asimu,valjda da bi ga impresionirala,a Asim je o tome obavestio baba.Sefik je do te mere bio pogodjen i ozlojedjen zbog povrede svoje privatnosti da je nameravao da radi toga spali kucu.Jedva sam uspeo da mu objasnim da to ne cini,jer je ova povreda ljudskih prava u komunizmu nesto uobicajeno,a gradnja kuce je plod njegovog velikog odricanja i rada.
Drugi je ugradjivanje prislusnih uredjaja u stan imama Halila Mehtica.Tada je Halil otisao kod advokata u Zenicu,pa su pozvali lokalnog fotografa koji je to snimio,a ovaj uredno obavestio drzavnu bezbednost.Politicka policija uhvacena je na delu da cini krivicno delo,privodi i advokata koji je bio uhapsen.Da nisam pretio medjunarodnom advokatskom asocijacijom-ne bi ga pustili.
Post je objavljen 09.10.2007. u 12:33 sati.