Prošlo je neko vrijeme od ovoga, ali jebiga... Nema se vremena... Uglavnom... Ovoga ljeta je bio koncert Tonija Cetinskoga i ja sam otišao pogledat... Gurnuo se u prve redove s prijateljem, pio velike količine... hmmmm... sokova, i zabavljao se... Onda su mi u neko doba noći sokovi prisjeli i krenuo sam kuči... neznam kako jesam dospio kuči, ali je ujutro falija novčanik... neki dugoprstić ga maznuo...
Onda je nedavno pronađen u parku, sa dokumentima, ali bez love... Otišao sam na policiju po njega i tu su počeli moji problemi. Prvo je sedam (7) policajaca tražilo moj novčanik po postaji 15 minuta. Kad su mi ga predali učinil sam najveću glupost tog dana... Pital sam da li trebam nešto potpisat... Policajac me blijedo pogledao... Gledam ja njega, gleda on mene. Gledam ja njega, gleda on bledo mene... Napokon mu dođe do mozga ča san ja pital i skuži da ne zna i krene nazivati kolege... Par razgovora poslije pitao me jeli bilo love i koliko... Tu sam napravio drugu pogrešku. Rekao sam: je, dosta... Ajde dečko sjedni- rekao on meni... onda je krenuo glup i gluplji show... 20 minuta se u dežurani izmjenilo 15 policajaca i raspravljali što treba učiniti s obzirom da je ovo sad pljačka... donesli neku opremu i već sam pomislio da će me staviti na detektor laži ili na neku srednjovjekovnu spravu za mučenje pošto naša policija ni najnaprednija. Onda je otvorio prozor i pitao me što sam ja radio u parku gdje je novčanik nađen... PA JEBOTE, ČA NJIH BRIGA ČA SAN JA ČINIL U PARKU! Trebal san reć da san jebal, ali san rekal da san bil u Santosu... Na to su se još više zbunili i onda je krenula druga dvadesetminutna runda izmjenjivanja bistrića u plavom u dežurani. Na kraju je jedan stariji čiko zapisao moje podatke, lupio pečat i to je to... Čekam poziv za svjedočenje... Koliko su pametni, optužit će mene za krađu mog novčanika...
Post je objavljen 08.10.2007. u 20:53 sati.